Prvo pandemija pa rat u Ukrajini naterali su zemlje EU da se više zadužuju. Sada bi evropski ministri finansija trebalo da dogovore novi „pakt stabilnosti“, ali se već nazire sukob između severnih i južnih članica Unije.
Španija, kao predsedavajuća Saveta Evropske unije, okupiće u petak (15. septembar) ministre finansija zemalja EU u Santjago de Komposteli.
„Jasne misli, poniznost i prosvetljenje“, komentarisao je jedan španski diplomata, aludirajući na činjenicu da je Santjago de Kompostela jedno od najvažnijih hodočasničkih odredišta i cilj Puta Svetog Jakova. Katedrala ovog grada se nalazi i na španskim kovanicama evra.
Preoblikovati pravila
Španska ministarka ekonomije Nađa Kalvino, domaćica susreta, odlučila je da započne ozbiljnu raspravu o pravilima zaduživanja unutar EU. Vreme ističe jer rešenje bi zapravo trebalo da bude na stolu do kraja godine.
No, to će biti teško, kažu mnogi ekonomisti, jer su vrlo udaljene ideje južnih i severnih zemalja EU – dakle onih koje su sklonije zaduživanju i onih koje su sklonije štednji.
Komesar EU za ekonomska pitanja Paolo Đentiloni rekao je u ponedeljak u Briselu da se „Pakt o stabilnosti i rastu“ mora ponovo primeniti sledeće godine.
Pakt, koji postavlja tri odsto BDP-a kao gornju granicu za novo zaduživanje svake članice, suspendovan je 2020. godine zbog krize izazvane pandemijom i lokdaunima.
Suspenzija je triput produžavana, poslednji put zbog ruskog napada na Ukrajinu. Državni dug naglo je porastao u mnogim zemljama EU. U proseku on sada iznosi 90 odsto BDP-a, a zapravo je dozvoljeno samo 60 odsto.
Stotine milijardi evra za isplate odšteta privredi, subvencije i kupovinu oružja finansirane su novim zaduživanjem. Tako je i u Nemačkoj koja bi trebalo da se broji u „štedljive“ zemlje.
Komesar Đentiloni zahteva da se sa tom praksom odmah prekine. „Naš zadatak sada nije da radimo na daljem produženju suspenzije, nego da dogovorimo fiskalna pravila do kraja godine“, upozorava ovaj Italijan.
Nemačka skeptična
Evropska komisija predložila je da se ostave netaknuti ciljevi Pakta o stabilnosti, koji bi trebalo da garantuje stabilnost evra. To jest, Berlin insistira da novi dugovi ne prelaze tri odsto BDP, a da nagomilani dug ne pređe 60 odsto BDP.
Međutim, državama članicama treba, kako se navodi, dati više vremena za smanjenje duga i više im ne treba pretiti oštrim kaznama ako skrenu s puta domaćinske fiskalne politike. Osim toga, održivost duga trebalo bi da ocenjuje Evropska komisija u svakom pojedinačnom slučaju.
Neke zemlje, poput Italije ili Francuske, traže da se dugovi preuzeti za ulaganje u zelene, dugoročne projekte oduzmu od iznosa ukupnog državnog duga.
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner do sada je bio oprezan s komentarima. On ne misli da je pametno što nema jasnih smernica, nego Evropska komisija i zadužene zemlje pregovaraju pojedinačno.
U tome je dobio podršku Saveznog nemačkog ureda za reviziju. „Reforma fiskalnih pravila EU neće obezbediti održivost javnih finansija u Evropskoj uniji“, napisali su revizori u izveštaju za Bundestag u junu.
Guntram Volf, ekonomista i direktor Nemačkog društva za spoljnu politiku, godinama prati i savetuje Savet ministara finansija EU. On pretpostavlja da su sve države shvatile da stari, kruti pakt stabilnosti više ne odgovara vremenu.
No, još uvek je kontroverzno kakva bi trebalo da budu nova ograničenja. „Naravno, ministri sada moraju biti vrlo konkretni i vrlo konkretno popraviti analizu održivosti, s konkretnim brojevima“, rekao je Volf. „To će i dalje biti teški pregovori, ali ne mogu zamisliti povratak na stari pakt.“
Povratak na stari pakt, koji odbijaju pre svega južne zemlje EU, dogodio bi se gotovo automatski kada mu krajem godine istekne zakonska suspenzija. Savezni ministar finansija Lindner iznova je ponavljao ovu pretnju kako bi povećao pritisak na pregovaračke partnere.
Nemačka ekonomija se smanjuje, EU zabrinuta
No Nemačka nije trenutno u situaciji da u krugu ministara finansija u Santjagu de Komposteli deli kritike, primećuju neki zvaničnici EU u Briselu. Jer nemačka ekonomija je trenutno kočničarka Evrope.
Početkom nedelje evropski komesar Đentiloni potvrdio je da je Nemačka u njegovoj jesenjoj prognozi pri dnu lestvice u Evropi. „Nemačka ekonomija trenutno doživljava blagi pad. Tako će ostati i ove godine. Znamo da bi veća privatna potrošnja mogla da poboljša situaciju. Međutim, strukturni problemi ne mogu se rešiti u roku od nekoliko sedmica.“
Loša situacija u Nemačkoj, kao najvećoj ekonomiji u Evropi, ima uticaja i na sve druge zemlje, rekao je Đentiloni, posebno na one koje, poput Italije, puno izvoze u Nemačku.
Nemačka nije više „evropski bolesnik“, ali…
Ekonomist Guntram Volf u Nemačkoj vidi čitav niz strukturnih problema: previsoke cene energije, nedostatak kvalifikovanih radnika i preteranu birokratiju.
Istovremeno bi ministru finansija Lindneru dobro došlo da konsoliduje budžet. U konačnici, to je dobro i za evrozonu. No štednja bi mogla dodatno pogoršati recesiju. „S druge strane, pojačana potrošnja i ulaganje mogli bi podstaći inflaciju, koja je još uvek previsoka“, rekao je Volf.
Imidž Nemačke kao „bolesnika Evrope“ ponovno se širi uoči sastanka ministara finansija u Španiji. Guntram Volf smatra da je to danas preterano. „Nemačka ima probleme, ali sigurno nije bolesnik kao što je bila u Šrederovo vreme“, kaže ekonomista.
Time aludira na period od pre dvadeset godina, kada je na vlasti bio kancelar Gerhard Šreder, a ekonomska kriza praćena masovnom nezaposlenošću i visokim troškovima za sisteme socijalne sigurnosti. Tada je najpre londonski magazin Ekonomist nazvao Nemačku „bolesnikom Evrope“.
Izvor: Bernd Rigert Brisel//dw
