Понедељак, 23 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Бечки конгрес и прерасподјела сила на континенту: Како је изгледала Европа након Наполеона?

Журнал
Published: 4. септембар, 2023.
Share
Бечки конгрес, (Фото: Britannica)
SHARE

Наполеонови непријатељи су се 1814. године окупили у аустријској престоници како би нацртали нову мапу континента и створили систем који ће трајати читав један век

Бечки конгрес, (Фото: Britannica)

Пошто је Напоелон 1814. године поражен и изгнан на острво Елбу, широм Европе се поставило питање – да ли ће стари политички поредак и границе које су током више од две деценије ратовања измењене, бити и обновљене? Стога су се 1. септембара 1814. године у аустријској престоници састали Бонапартини противници.

Равнотежа снага

На конгресу који је трајао до 9. јуна 1815. године су учествовали представници свих европских земаља, а међу присутнима главну реч су водили – британски представник лорд Кестлереј, аустријски канцелар Клеменс фон Метерних, француски министар Шарл-Морис де Талеран и руски цар Александар И – чија је војска била кључна у победи над Наполеоном.

Како је Метерних у територијалним тежњама Пруске и Русије видео претњу својој земљи, делио је Кестлерејеву визију Европе у којој ниједна сила не би могла да дође у позицију да се такмичи са другом. Што се тиче Талерана, његов недостатак скрупула који му је омогућио да буде Наполеонов министар спољних послова и да се након његовог пада задржи на истој позицији, сада је омогућио Француској да задржи своје границе готово истим као што су биле у периоду пре 1792. године. С друге стране Александар И је пожелео да свом царству припоји целу Пољску, која је 1795. године била подељена између Русије, Пруске и Аустрије.

У циљу расподеле политичке моћи на континенту и стварања равнотеже која би гарантовала трајни мир, учесници су морали да пристану на компромисе око територија – чији је број становника пажљиво израчунавала статистичка комисија како би се надокнадили губици.

Нова Европа

Суочена са противљењем Велике Британије, Аустрије и Француске, Русија је у јануару 1815. године одустала од претензија на целу Пољску. Али је добила велики њен део као и Финску – отету од Шведске, земљу која је надокнађена инкорпорацијом Норвешке.

С друге стране, Пруска је добила две петине Саксоније и уз то скоро целу леву обалу Рајне, док је Аустрија припојила Ломбардију и Венето. На овај начин су Пруска и Аустрија постале бедем који стоји наспрам великих сила у континенталном делу Европе, за које се Велика Британија плашила да ће попунити вакуум који је Француска оставила за собом.

До 1914. године границе унутар Европе које су уговорене састанком у Бечу, мењане су само два пута – у Италији 1861. године и у Немачкој 1871. године. Историчари су мишљења да се управо на основу ове чињенице најбоље види да је овај конгрес, у ствари, обезбедио мир и стабилност не обазирући се на права народа или на демократију.

Александра Цветић

Извор: National Geographic Serbia

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Неразумијевање пројекта БРИКС
Next Article Турска дошла до прве титуле у историји – освета Србији за 2019. годину

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Вук Вуковић: Догађај без прошлости и будућности

Пише: Вук Вуковић Серија Cassandra (2025) поставља етичко питање с којим ћемо се у најскоријој будућности морати…

By Журнал

Post festum: Спаљивање лутке Андросер

Данима не могу да се оправим од медијске галаме која се дигла након спаљивања лутке…

By Журнал

Мирослав Здравковић: Значај агенција за обезбеђење и коцкарница за српску економију

Пише: Мирослав Здравковић Тренутно (17.12.2025) читам књигу професора Данила Мандића „Гангстери и други државници –…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикПолитика

Рат шпијуна, „Операција Истанбул“

By Журнал
Мозаик

Поларни медвједи прилагођавају се глобалном загријавању

By Журнал
Мозаик

Владимир Коларић: Путеви беса

By Журнал
МозаикПолитика

ЕУ, стратешка аутономија, САД; Русија, Kина, рат у Украјини

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?