Наравно, структурна изградња БРИКС-а 11 ће узети време, понекад ће бити и хаотична. Ипак постоје велике разлике међу земљама чланицама. Али тај процес је незаустављив
Званична верзија која се нуди јавности је да је БРИКС само једна гомила земаља које немају никакву кохезиону снагу и чак ни заједнички интерес. Та група, сугерише се, не може никада да буде изазов за америчку глобалну моћ а камоли снагу доларске сфере.
Британски Дејли телеграф упозорава да када слушате оно шта је договарао БРИКС у Јоханезбургу онда „можете да будете преварени” да Запад може да буде замењен новим трговинским блоком и економском снагом и доведе у питање „доминацију наших демократија”. То је, поручује британски лист, „шаролики мозаик неуспешних држава, од Русије и Кине до Бразила” и једино, тврди се, у том друштву није место Индији.
Иако се у БРИКС-у говори о равноправности и праведнијем међународном систему у основи је то све, наставља се у коментару, у функцији кинеске амбиције за глобалном доминацијом. И ту је у ствари, оцењује се у листу који важи за гласило британске елите, растућа „ирелевантност ових шароликих неуспелих држава”.
БРИКС даје 37 одсто глобалног БДП-а. А шта кажу чињенице о економској снази тих „неуспелих држава”. Бруто друштвени производи (БДП) старих чланица, пет оснивача БРИКС-а: Кина 19,37 билиона долара, Индија 3,74 билиона, Бразил 2,08 билиона, Русија 2,06 билиона и Јужна Африка 399 милијарди долара. А нове чланице имају: Саудијска Арабија 1,06 хиљада милијарди долара, Аргентина 641 милијарду, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) 499 милијарди, Египат 387 милијарди, Иран 367 милијарди и Етиопија 156 милијарди долара.
Тренутно БРИКС даје 37 одсто глобалног БДП-а што је више од земаља Групе 7. У БРИКС-у живи 46 одсто светске популације. БРИКС 11, какав је сада, већ је успоставио позицију утицаја који ће превазићи значај Г7. А када се реализују даљи планови и БРИКС буде имао 22 чланице, оне ће давати 45 одсто глобалног БДП-а, што је за 50 процената више од свих западних економија. Земље БРИКС-а већ сада дају 80 одсто глобалне производње нафте, а сама чињеница да су у тој групи и Иран, Саудијска Арабија и УАЕ значи да Запад губи контролу над ценама нафте, а та контрола је била једно од кључних изворишта моћи долара и Америке.
И БРИКС није сам. То је на неки начин кровна организација нових, евроазијских интеграција као што су Евроазијска унија, Шангајска организација за сарадњу (ШОС) и „Један појас, један пут” које већ окупљају око 120 земаља.
Али, чињенице одавно нису више важне за Запад, мада француски председник Емануел Макрон признаје да промене светског поретка које носи БРИКС „могу довести до слабљења Запада и Европе”. Макрон, међутим, то види као „намеру већег броја земаља да створе алтернативни светски поредак” што тумачи као изазов и претњу.
Нова реалност
БРИКС, међутим, није алтернативни поредак – он је нова реалност – на неки начин природни процес уређења света јер досадашњи систем успостављен на доминацији Запада после Другог светског рата је потрошен и доживео је неуспех. Другим речима, то није никаква алтернатива него основа новог поретка, а у рушевинама старог. И није реч о освети против Запада. То је једноставно природни процес, а БРИКС земље су га на време препознале.
Наравно, пре свега у Америци, највећу забринутост и готово панику изазива одлука земаља БРИКС-а да пређу на међусобну трговину у локалним, националним валутама и да националне валуте користе и у међународној трговини. То значи дедоларизацију великог дела светске трговине. Долар ће наравно и даље бити средство плаћања за многе, али није више доминантан. Ако долар није доминантан на светском тржишту, онда ни Америка нема доминацију. То истовремено значи да би и европске земље ускоро могле да тргују са земљама БРИКС-а у својим националним валутама. Историјска промена.
Још је значајнија одлука да се уведе обрачунска валута БРИКС-а. Тај посао ће се обављати преко БРИКС-ове Нове развојне банке која би онда, с обзиром на снагу тих земаља, могла да постане нека врста новог Међународног монетарног фонда (ММФ) само много значајнија. Ствара се засебан платни систем који није под западном контролом а вредност валута ће се мерити златом и природним богатствима. Контуре тог новог, засебног платног система, на коме се већ дуго ради, постаће познате већ на наредном самиту министара финансија БРИКС-а у Казању.
Вредело би подсетити да је и ММФ имао идеју увођења обрачунске валуте у време када је његов директор био Француз Доминик Штрос-Кан. Онда је инсценирана срамна афера са спремачицом у једном њујоршком хотелу и он је морао да поднесе оставку, а са њим је нестала и идеја обрачунске валуте ММФ-а. Америка то није могла да дозволи јер онда долар губи доминацију. Сада, међутим, Америка то не може да спречи у БРИКС-у.
Претње и уцене
Иако се на структури БРИКС-а ради већ годинама, најновији догађаји, пре свега рат у Украјини и санкције против Русије убрзале се и оснажиле читав процес. Кажњавање Русије и финансијска блокада су били јасна порука другима да би они могли да буду следећи.
У ствари, рат у Украјини и политика санкција према Русији су на глобалном нивоу потпуно разголитили Запад и његов поредак. Али Запад, како оцењује британски недељник Спектејтор, наставља по старом и „не уме да схвати и призна реалност и после сваког пораза иде даље у деструкцију и нову обојену револуцију”. Тај недељник сматра да Запад има „претерани осећај свог утицаја и моћи у свету”. То је, примећује, погрешна процена али, на жалост, таква политика неће нестати и Запад ће и даље да живи у својим илузијама. Тако и са проширењем БРИКС-а, иако је већ око 40 земаља спремно да се прикључи, а Запад се понаша као да се ништа не догађа.
Америка наставља по старом – претње и уцене. Прво је покушала да посвађа Саудијску Арабију и УАЕ, а сада су обе земље у БРИКС-у. Сада има план да финансијски казни Саудијску Арабију и у последњи час је убеђивала Ријад да не иде у БРИКС. Али, касно. Американци, међутим, сад нуде Саудијцима нови договор око нафте и савезништва, па чак и нуклеарног програма. Али, нешто се већ ипак десило и, опет, све је то касно.
Као да тврдоглаво одбијају да разумеју нову реалност, и Америка и њени западни савезници упорно покушавају да одврате земље чланице од БРИКС-а, да их посвађају и као да се ништа није десило. Па је одмах после самита у Јужној Африци у посету Кини дошла министарка трговине Америке Ђина Раимондо. И као да се не дешавају тектонске промене она је изјавила да Вашингтон жели да сарађује са Кином у борби против климатских промена и о вештачкој интелигенцији као и о туризму. У преводу само оно шта жели Вашингтон. У којем свету живи америчка министарка трговине?
Дан после ње у Пекинг је дошао и британски министар спољних послова Џејмс Клеверли. То је највиша посета неког британског званичника у последњих пет година. Kлеверли је пре путовања у Kину саопштио да би била грешка покушавати да се изолује друга највећа светска економија и да је важно имати прагматичан однос са Кином.
Није јасно шта ће уопште Клеверли у Кини јер, док је још путовао, комитет британског Парламента за спољне послове саопштио је први пут у неком званичном документу да Тајван сматра „независном земљом”. А Кина Тајван сматра делом своје територије. „Тајван је већ независна држава, под именом Република Кина”, наводи се у извештају Комитета.
Колонијално ослобођење
Истовемено, Комитет наводи да Кина представља претњу за Британију и њене интересе у Индопацифичком региону, а кинеска политика према Британији карактерише се као „појачана агресија”. Поред тога, документ садржи препоруку Лондону да развије „дипломатију одвраћања”, јачајући политику оријентисану на одбрану са савезницима, укључујући и „одбрану” Тајвана.
То је потом потврдио и британски премијер Риши Сунак изјавом да Кина представља системски изазов за светски поредак. И додао је да је „то земља са фундаментално другачијим вредностима од наших и требало би да будемо чврсти у залагању за ствари које су нам важне, не само за наше вредности већ и за наше интересе”.
Очигледан политички хаос који сведочи да се на Западу ипак не прихвата, или једноставно не разуме, нова реалност и наставља се по старом. Западна политичка елита живи у нереалном свету.
С друге стране, јасно је да многе земље више не желе западно туторство, а за Глобални југ БРИКС је симбол коначног колонијалног ослобођења. Политика санкција и финансијског терора кроз доларску доминацију у међународној трговини су се осветиле самим њиховим креаторима.
Наравно, структурна изградња БРИКС-а 11 ће узети време, понекад ће бити и хаотична, ипак је велика разлика у земљама чланицама, али тај процес је незаустављив. Он симболизује и глобалну свест о стварном стању и перспективама света. Временом ће доћи и до политичког приближавања. А онда обавезно и безбедносног и војног јер биће потребно бранити заједничке интересе.
Синиша Љепојевић
Извор: РТ Балкан
