Кад си тас на ваги то ти тад ствара утисак да од тебе зависи не само вага него и остатак космоса.
То понекад може бити одлична позиција из које се може изродити нешто озбиљније.
Почешће то у будућности, тога који је био превага, посебно ако је то чинио надмено и самодовољно, доведе на мјеру оног жућкастог тегића који се вактиле потрзао само када се мјери нешто ситно и нешто што се ријетко купује.
Таква је сада позиција ове партије која себе звучно зове УРА.
Био је у мом дјетињству један бастадур из комшилука. Био јединац и све му се угађало. Купи му ујак прави кожни фудбал. Тиме и једино тиме је постао важан у нашем сокаку. Условљавао нас је лоптом за лоптање и та све остало. Промаши го за ширину гола и весеље. Ми с невјерицом климамо главом, иначе комшија Мишко (Милутин му је право име не измишљам због поенте) лопту под мишку и нема лоптања. На то ми посљедњих годину дана личи позиција Дритана Абазовића.
Прво је рекао нема приче о Косову, иако су његови сународници мојим сународницима уз помоћ свог тутора отели тај простор без којег ови потоњи не могу замислити своју прошлост и мит. И ми смо рекли, добро, док средимо државу, очистимо од лоповлука и опоравимо је нећемо стављати на сто ту тему.
Друго, нема промјене сопљнополитичког курса и одустајања од чланства у ЕУ. Иако је свим јасно да од приче у чланству у ЕУ нема ништа јер је то завршема прича и траже се нови модели, рекли смо добро идемо у европу као онај мрав из поезије Благоја Баковића који се запутио у Цариград иако зна да му тамо неће стићи ни хиљадито кољено.
Треће, или прво, нема изласка из НАТО-а, иако за улазак у ту организацију, као и за признање Косова, по признању прошлог премијера Душка Марковића није било 80 одсто грађана Дританове „грађанске“ Црне Горе. Иако нас је НАТО бомбардовао рекли смо океј јер и сами знамо да је готово немогуће изаћи из те организације.
Четврто, речено је не могу наистуренији „прваци“ Срба у Црној Гори бити на министарским позицијама посебно ресора који имају везе са милицијама. Ваљда тај народ не конта те безбједоносне работе.
Пристали смо. Узгред не знам шта су било чији прваци а овима нисам одушевљен зато наводници… И ово ређање би могло да иде готово до троцифреног броја. Сад Дритан, као да то изговара у име Лабуриста или ЦДУ-а, а не странке која се по рејтингу јака са Рашковом „кравицом“, узвикује на телевизији Мишка Перовића ( опет Мишко) да ће ако падне министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић и директор Управе полиције Зоран Брђанин пасти и Влада. Он ће је оборити. Имаш ли ти петље да обориш Владу? Чији би то био интетес? И шта би од тебе, у политичком смислу, остало послије тога. На ова три питања ти одговори себи узтрептали младићу. Мене не занимају ти одговори.
Када су ономад, када се тражила смјена министра правде Владимира Лепосавића, посланици ДФ, чије челнике такође не миришем јер се и за одлазак у тоалет консултују са драмосером с Дедиња ( кованица је Синише Ковачевића – ја не псујем), који имају двије трећине посланичке већине, кад су дакле они припријетили да ће због Лепосавића пасти Влада ти си, искреним смијешком нежењена мушкарца, ликовао не смију они то урадити са ДПС-ом. Смијеш ли ти данас са овим ДПС-ом, све горим и свеотворенијим у науму да се насилно врати на власт и настави да пљачка? Или желиш, иако је то тешко постићи, да надмашиш Дарка Пајовића. Гле случаја оба сте дошли из Мишкове кужине. Колико ти година имаш Мишко? Докле више?
Ријечју, упристоји се (ово не значи да се одмах жениш). Одмјери своју снагу. Питај и друге у тој твојој странчици, осим Филипа и Божене, шта мисле. Иначе ће твоја прича о грађанској Црној Гори, која подразумијева све националне преџнаке осим српског, завршити као она „музика“ у вјетру.
Кад се за нешто превише бориш изгориш и ти и то.
То ти је као у оном стиху генијалног Душка Радовића.
„Да нам буде боље ти се стално боре,
Што се више боре, нама је све горе“.
И на посљедку да те питам нешто, али баш искрено.
Ако су ти Срби толико ‘неграђански’ како онда твој брат и сестра, потпуно заслужено, међу њима граде озбиљне научне каријере.
Са свима само не са овим злом Дритане. Потоња је УРА.
Аутор : Мирко Пламенац
