Срби у притвору су директан ударац на повратак, на нормалан живот, на повратак у градове. Они значе да се ми морамо прилагођавати туђој етничкој слободи и ономе како ту слободу виде косовски Албанци. Та слобода је, у овом тренутку, уско повезана са неким основним животним потребама. Ако неко оде у град и покуша, или покушава, да врати своју имовину може се истог тренутка наћи неколико свједока који ће рећи: ,,Ти си ратни злочинац још од 1999. или 1998. године
,,Блокаде српске робе на Косову и Метохији су врхунац апсурда јер, заправо, тиме губе и Албанци, с обзиром да управо они највећим дијелом добијају те производе“- казао је Српској РТВ из Подгорице директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракоченић предсједник Удружења новинара Србије.
Ракочевић додаје да, што се тиче живота, Срби у својим гетима живе онако како морају.
,,Сјевер Косова и Метохије је у још тежој позицији зато што је директно наслоњен на централну Србију и просто зависи од роба, лијекова, навика… Тешко је дефинисати идеју у којој вам нека администрација забрањује новине на матерњем језику, ускраћује основне навике које су животне и које значе да вам се начин живота мијења из коријена, да морате да се прилагођавате нечему потпуно новом, да оно што сте деценијама користили одједном не можете да користите…Али ово није први пут и ми смо једноставно привикунути на оваке врсте стресова“- каже књижевник и пунлициста Живојин Ракочевић.
Осврћући се на Србе који су у притвору Ракочевић каже да су они категорија која је, опет, уобичајена и са којом су Срби на Косову и Метохији навикли да живе.
“Срби у притвору су директан ударац на повратак, на нормалан живот, на повратак у градове. Они значе да се ми морамо прилагођавати туђој етничкој слободи и ономе како ту слободу виде косовски Албанци. Та слобода је, у овом тренутку, уско повезана са неким основним животним потребама. Ако неко оде у град и покуша, или покушава, да врати своју имовину може се истог тренутка наћи неколико свједока који ће рећи: ,,Ти си ратни злочинац још од 1999. или 1998. године“. И истог тренутка живот тог повратника, тог човјека, постаје бесмислен. Он завршава у притвору, најчешће у специјалном затвору за ратне злочине у Подујеву, или по затворима Косова. Еклатантан примјер је Милорад Ђоковић из Витомирице код Пећи који се борио за своје имање да би се, после десетина различитих оптужби, нашао неко ко је рекао:
,,Ја сам те видио да си убио“. И Ђоковић је већ више од годину и два мјесеца у специјалном затвору код Подујева, док се крај његове робије уопште не назире. Сви знамо да је управо тај Ђоковић постао симбол како се бори за своје, како се бори за своју кућу. Готово смо сигурни, у некој перспективи, да ће се тај човјек и изборити. Суштина је у томе да нико не поштује савршено препосане европске законе, да овдје живимо у етнократији, да живимо у загушљивом систему у коме су сва људска права доведена на минумум и да једноставно зависе од тога како их тумачи полицајац, судија, тужилац, продавац, неко ко вас сматра уљезом. Од тога зависи када ће доћи тренутак да ви постанете вишак и да морате да се вратите у свој гето, јер је гето начин да преживимо. Ми смо управо у том свом гету, уз своје највеће светиње, успјели да преживимо ове двадесет три године и то јесте нека наша перспектива која се не може уништити“- рекао је Живојин Ракочевић Српској РТВ.
Што се тиче почетка нове школске године Живојин подсјећа да је на Косову и Метохији сваке године је у септембру драма.
“Сваке године се изнова питамо како ће стизати књиге, на које ће се начине пребацивати уџбеници. Што се нас из културе тиче ми смо највећи шверцери књига, вјероватно на Балкану, јер смо развили десетине различитих начина да књиге дођу до библиотека, до читалаца, до нас који, ето, нешто читамо. Јер негдје у неком тамном вилајету у Приштини постоји неки етнички читач који, кад види нешто на ћирилици, он то баца. У 95% свега тога што крене према нама заврши у њиховим корпама тако да нам више нико ништа и не шаље. Што се школа тиче оне се такође довијају на различите начине, преносе родитељи, преносе ђаци, професори и све то иде једном методом која се последњих десетак година готово усавршила. У нашем свијету живи се на начин да је основна ријеч довијати се и преживјети“- казао је Живојин Ракочевић за Српску РТВ из Подгорице.
Извор: Српска Радио Телевизија
