Poljaci će sigurno produžiti zabranu izvoza ukrajinskog žita, a to neće biti jedini izazov za dve države uoči poljskih parlamentarnih izbora na jesen
Gomilaju se zahtevi na račun Kijeva da mora više da ceni usluge koje joj pružaju saveznici. Trvenje koje tinja između Poljske i Ukrajine kulminiralo je od početka meseca zbog zabrane izvoza ukrajinskog žita u pet država Evropske unije i to neće biti jedini sukob s Poljskom do izbora za Sejm u oktobru.
Šef kancelarije za međunarodnu politiku u predsedničkoj administraciji Poljske Martin Pšidač rekao je u intervjuu poljskim medijima da je Ukrajina dobila veliku podršku Poljske i da to „treba da počne da ceni”. Posle ove njegove izjave ambasador Poljske u Ukrajini pozvan je u ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova, a onda je, kao odgovor, poljsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo ukrajinskog ambasadora.
Diplomatski sukob između poljskih i ukrajinskih zvaničnika doživeo je kulminaciju nakon izjave poljskog premijera Mateuša Moravjcekog da pozivanje poljskog ambasadora, „jedinog koji je ostao u Kijevu na dan ruske invazije na Ukrajinu” – nije trebalo da se dogodi. Nazvao je to greškom koje ne bi trebalo da bude u kontekstu rata koji je u toku i s obzirom na ogromnu podršku koju je Poljska pružila Ukrajini.
Povod za sukob bila su ograničenja koja je Poljska uvela na izvoz ukrajinskog žita. Poljska i još četiri susedne države (Bugarska, Mađarska, Rumunija i Slovačka) žele da produže zabranu prodaje ukrajinske pšenice, kukuruza, uljane repice i suncokreta, koja važi do 15. septembra, kako bi zaštitile domaće poljoprivrednike. Međutim, moraju da dozvole da žito prolazi kroz te države na putu ka drugim zemljama, ali kopneni izvoz dalje od susednih država Ukrajini drastično povećava troškove transporta.
Prethodni pregovori Evropske komisije s državama koje su zabranile uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine nisu imali uspeha. Komisija je saopštila da nema sredstva da pokrije dodatne troškove transporta za tranzit poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i da bi eventualno mogla da ih obezbedi tek nakon srednjoročne revizije budžeta, koja može da potraje još nekoliko meseci. EU je od početka rata u Ukrajini stalno olakšavala izvozna pravila za ukrajinske poljoprivredne proizvode kako bi pomogla ukrajinskoj ekonomiji. Situacija će biti još gora ako Poljaci obustave ne samo uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, već i njihov tranzit.
U kontekstu ruskog prekida „žitnog sporazuma” sredinom prošlog meseca, Ukrajina je zaoštrene najave iz Varšave doživela kao „nož u leđa” od jednog od glavnih saveznika. Ukrajinski premijer Denis Šmigal nazvao je najave Poljske neprijateljskim i populističkim.
„Vašington post” je konstatovao da tenzije između Ukrajine i Poljske ukazuju na umor i istrošene živce saveznika. Dok se ukrajinski lideri pretvaraju da je reč o svađi „starih prijatelja”, Poljaci na situaciju gledaju sasvim drugačije, a brojne „pukotine” u odnosima dve zemlje prete da prerastu u raskol.
Tvrdeći da aktuelni sukob neće dovesti ni do kakvih lomova, savetnik šefa kabineta predsednika Mihail Podoljak zaključio je da će do kraja rata Ukrajina i Poljska biti bliski prijatelji, a nakon toga će početi takmičenje između zemalja, u kojem će Kijev „čvrsto braniti svoje interese”.
Poljska je, međutim, već počela da brani interese svojih poljoprivrednika, koji su glavna glasačka baza vladajuće stranke Pravo i pravda, a pitanje cene žita posebno je osetljivo za njih. Njihov ministar poljoprivrede Robert Teluš rekao je da će Varšava zatvoriti granicu za ukrajinske poljoprivredne proizvode posle 15. septembra, čak i ako Evropska komisija ne produži restriktivne mere za izvoz iz Ukrajine, kao i da veruje da će isto učiniti još neke susedne države.
Zelenski je pokušao da smiri uzavrelu razmenu optužbi napisavši da „politički momenti” ne bi trebalo da pokvare odnose dve zemlje i da „emocije definitivno treba da se ohlade”. A upravo on je dobio takav savet na samitu NATO-a u Vilnjusu, kada je uzvraćao britanskom ministru odbrane Benu Volasu s kojim se „zakačio”.
Do parlamentarnih izbora u Poljskoj u oktobru, ovo sigurno neće ostati jedini spor između Varšave i Kijeva. Stranka krajnje desnice Konfederacija pokrenula je kampanju protiv onoga što njeni predstavnici nazivaju „ukrajinizacijom Poljske”. Ankete pokazuju da bi stranka krajnje desnice mogla da stekne znatan uticaj u zemlji nakon izbora, što izaziva bojazan kako bi mogla da pokuša da smanji podršku Poljske Kijevu.
Pored aktuelnog spora oko izvoza žita, Poljska i Ukrajina imaju još jedno istorijski osetljivo pitanje – zločin ili, kako ga Poljaci kvalifikuju, genocid u Voliniji. Postoje ozbiljne protivrečnosti po istorijskim i ideološkim pitanjima na temu odnosa prema Stepanu Banderi i volinskom masakru 1943. godine.
