Хип-хоп је дочекао 50. рођендан. Супкултура настала у Јужном Бронксу проширила се на сваки кутак планете и постала најутицајнији и најпожељнији музички правац данашњице. За тих пола века, налик људском бићу, хип-хоп је прошао успоне и падове, који су му формирали личност и основне вредности
Сеџвик Авенија 1520, Бронкс, Њујорк
Пре пола века одржала се журка поводом краја летњег распуста и повратка у школу и наизглед класична младалачка активност, угођај за локалце, постаде „Велики прасак“ хип-хопа. Од тог момента је све почело. Из Сеџвик Авеније 1520, Бронкс.
Афроамериканка Синди Кембел организовала је журку на којој ће њен брат Клајв Кембел бити ди-џеј. Мишићав и разбацан, Клајв је себе назвао DJ Kool Herc, алудирајући на Херкулеса. Имигрант са Јамајке дизао је и спуштао грамофонску иглу на исте, „заразне“, делове песама изнова и изнова, набацујући риме и шале зарад што боље атмосфере. Та иновација донела му је звање „оца хип-хопа“.
Уличне журке постале су интима афроамеричке заједнице у Бронску, Бруклину и Квинсу. Бег од беде, криминала, банди и живота без перспективе. Вођа окореле банде „Black spades“ Ленс Тејлор увидео је потенцијал у тим окупљањима и уз велику муку успео да са осталим ривалским бандама формира „Зулу нацију“, удружење за ширење и промоцију хип-хоп културе. Оно што је почело као журка је институционализовано, добило алтруистичку сврху и основне вредности: мир, љубав, јединство и забава. Та четири постулата добијају своју експресију кроз четири основна елемента: ди-џејинг, ем-сиинг (реп), брејкинг и графите.
Тејлор је по оснивању „Зулу нације“ постао Африка Бамбата.
Од грамофонске игле до незаустављиве локомотиве
Средовечни слављеник прошао је кроз све развојне фазе. Доброћудно, наивно дете желело је само да се игра на бетонском терену са друштвом из блока. Нема намеру да се истиче и граби, само да ужива. Како је растао, добијао на тестостерону, хтео је да се чује за њега, изласка из својих оквира и упознавања са другима и других са собом. Свеж, нов, иновативан у годинама кад су се нови жанрови јављали као на траци. Панкери су их први прихватили. Ко други него побратим аутсајдер? Урбана култура афро-америчке мањине допрела је до белаца. Проблем је тај што ти белци су контра оним белцима који су циљ. Онима у фотељама, у сакоима и лакованим ципелама.
Хип-хоп је на врхунцу своје адолесценције пробио баријере и допрео до малог телевизијског и великог биоскопског екрана. Симпатичан, живахан, обучен у тренерку, шеширић на глави, златни ланац и „Aдидас“ патике. Као нови ђак у школи који преотме све девојчице. Привржен својим коренима, постао је омиљен какав-такав.
Сазревањем и увиђањем своје све јаче улоге, окреће се против горућих друштвених проблема: неједнакости, полицијског насиља и репресије. Некад прегрубо, агресивно, пуно псовки и безобразлука, а некад интелектуално-академским приступом и идеологијом афро-центризма.
Ипак, новац се све више сливао у његове џепове и постао је довољно велик да може да господари клубовима, МТВ листама и уједно да одржи нит са искреним љубитељима и окорелом публиком. Деведесетих је био на врхунцу што се тиче квалитета и финансијског раста. Баш по доласку на Монт Еверест следе трагедије које ће га примирити и васпитно „ошамарити“ као доказ да је скренуо са пута.
Увидео је грешку. Смањио его. Препустио се слободи избора. Ако хоћеш милионе или да шаљеш катарзичне поруке, све то можеш уз хип-хоп. Наћи ће се публика за обе стране.
„Данас нам је диван дан“
Експанзијом је хип-хоп дошао и до ушију момка из Србије, земље на брдовитом Балкану, непознате просечном Американцу. Преузео га, постао део његовог идентитета и једна од водиља током одрастања. Због тога, тај дечак и милиони следбеника хип-хоп културе широм света славе још један рођендан.
Хип-хопе, прошао си много, брзо си растао, заслепљујуће сијао, дубоко падао, туговао за проливеном крвљу, али још увек чуваш своју суштину ван лажног осмеха за шире масе. Увек ће бити оних лојалних и присутних када не будеш јак, јер знамо како је све почело.
Срећан ти 50. рођендан, буди свој, али не и свачији. Не може да стане, неће да стане.
Филип Родић
Извор: РТС
