Уторак, 10 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Албанија поново легализује игре на срећу и клађење

Журнал
Published: 12. август, 2023.
Share
Игре на срећу, (Фото: Млади Никшића)
SHARE

Албанија ће, поново легализовати клађење и игре на срећу, након што се укидање овог сектора показало неуспешним. Албанија је, уз Ватикан и Косово, била једина земља у Европи која је у потпуности забранила игре на срећу

Игре на срећу, (Фото: Млади Никшића)

Како преноси Банкар.ме, парламент у Албанији је у октобру 2018. године увојио Закон о забрани коцкања а након тога је затворено 4,3 хиљаде кладионица. Та мера је, како је било саопштено јавности, донета са намером да се забрани спортско и друге врсте клађења, као и да се спречи зависност, намештање мечева и заштите финанасије домаћинстава.

Одлука се, осим кладионица односила и на онлајн клађење и коцкарнице. Игре на срећу биле су дозвољене само у хотелима с пет звездица и то изван урбаних подручја.

Овај примјер је следило и Косово, које је у марту 2019. године забранило игре на срећу.

Новинар албанског медија “Ора Њуз” Иса Мизирај казао је за црногорске „Вијести“ да план тадашње Владе Албаније очигледно није био добар као и да се онлајн клађење масовно проширило.

“До 2018. могли смо да знамо колико новца Албанци троше на клађење док након те године нико више није знао“, истакао је он.

Према писању Албанске истраживачке мреже (ИНА) кладионице у тој земљи су на годишњем нивоу порезима и дажбинама буџету доприносиле са 35 милиона евра, али је након увођења забране, „створен рај“ јер су нелегално наставиле рад, а више нису морале да плаћају порез.

Мизирај је нагласио да након увођења забране више ниједна институција није имала контролу над овим сектором јер су игре на срећу постале неформална економија јер је врло лако било направити налог и приступити клађењу формално на страним сајтовима.

“Државна полиција је у континуитету ухапсила хиљаде Албанаца због онлајн игара на срећу и заплијенила имовину у илегалним кладионицама, нагласио је он наводећи да то ипак није дало резултате“, рекао је он.

Међутим, када је Влада схватила како је казао, да је иницијатива пропала, крајем 2022. године најављено је да ће клађење опет бити легално и да се Албанија враћа играма на срећу.

У Албанији је према статистици, пре забране клађења, постојао један кладионичар на 670 становника.

Према тадашњем писању Ројтерса, спортско клађење у Албанији је посљедњих деценија постало огромно тржиште с годишњим обртом од 700 милиона евра.

Катарина Пантелић

Извор: Нова Економија

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ново хидроархеолошко откриће на Црногорском приморју: Кровни покривач са морског дна
Next Article Србија пала на листи фаворита на Мундобаскету

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Бојазан од бојкота

Млади лавови странке у нестајању, бесмислене политичке скламерије ДПС, закочили су на самој ивици провалије.…

By Журнал

Роберт Инлејкеш: Коначне размјере жртава Хамаса и Израела

Пише: Роберт Инлејкеш Прошла је година од напада 7. октобра, који су предводиле бригаде Ал-Касам…

By Журнал

Свијетли ликови Подгоричке скупштине

Лазар Мијушковић, Марко Радуловић, Андрија Радовић, Лазар Томановић, Митар Мартиновић и Јанко Вукотић. Ово су,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоНасловна 1

Треба сачувати побједу и испоштовати народну вољу

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 4

Марија Стајић: Питање културе живота у суочењу с културом смрти видимо и у наметању онога што је названо „политичким хомосексуализмом”

By Журнал
ДруштвоНасловна 2Политика

Позив Патријаршији да стане у одбрану својих свештеника

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 4СТАВ

Митрополија против Владе?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?