U planini u samožiću živio je monah Serafim. Zavetovao se pre trideset godina na siromaštvo i trudio se da novac u ruke ne uzima. Verovao je da je novac zlo, rabota rogatoga. U seoskoj prodavnici, pet kilometara od skita, gde se otkupljivala sušena pečurka i lekovite trave mijenjao je ono što bi po planini ubrao za ulje, so i neke sitne potrepštine. Novac nije hteo
Bio je rat. Milun Potpara grub i prek čovek bio je i pre rata trgovac građom. Kad je rat krenuo krenuli su i njegovi kamioni. Nisu se vraćali prazni, dovozio je sa blagoslovom vlasti „subotičku smrt“ – rakiju koju su prodavali ratnicima.
I dok su drugi gladovali i ginuli Milun je lepio pevaljkama po motelima na Ibarskoj marke.
Za ženu iz građanske kuće, nekad lepoticu čija je lepota pored njega brzo nestala nije mnogo mario.
Rodila mu je sina koji je ličio na nju, lepog tihog mladića. Tata ga oslobodio vojske. Zbog tate tajkuna zvali su ga Tajki.
Bila je glad u Banja Luci, ali oni nisu gladovali. Nije bilo struje ali kod Miluna u dvorištu agregat. Naftu nije žalio.
Jedom je Tajki zgađen ocem, otišao za Šabac. Neznajući nikog uputio se u noćni klub, naručio flašu šampanjca za sebe i igračicu na šipci, Ukrajinku. Noć su proveli kod nje u sobi. Sve je Tajki plaćao. Htela je heroin on joj je rekao da pozove dilera. Roba je stigla a onda su se uradili i ona i on da bi pokazao da je muškarac.
Otkupio je od makroa koji je i ranije hteo narkomanke da se otarasi. Proveli su sedam dana zajedno a onda za Banja Luku.
Iznajmili stan. Gde ima kupaca ima i robe. Našli su snadbevača a Tajki je iz Milunove kase uzimao koliko je hteo. Posle dva meseca bio je debelo navučen. Stan se pretvorio u đanki gajbu. A onda ju je jednoga dana našao mrtvu. Overdozirala je. Počela je istraga i tek je tad Milun saznao da mu je sin na heroinu. Prekasno. Počela su lečenja u preskupim klinikama po Beču ali zaludu. Tjaki je pošto bi ga spustili sa horsa posle povratka kući opet počinjao.
Jednom je Milunova žena čula da boravak u manastiru može da pomogne.
Milun je kao i većina ratnih bogataša bogato darivao manastire i crkve. To je podržavala i vlast Srpske.
Tek pristiglog iz Beča sa lečenja gde su ga spustili sa heroina otac ga je odveo kod monaha Serafima.
Ponudio mu je da mu asvafltira put do manastari,obnovi krov, dovede vodu, sagradi novi konak.
Otac Srafim se samo blago osmehnuo.
„Ne ne možete vi ništa da uradite za mene ali ja ću probati da pomognem dečaku.“
I Tajki je ostao u manastiru. Lijegao je posle večernje, naglas čitao Pslatir i Sveto pismo, jutrenje, pa poslušanje da skuplja lekovito bilje i pečurke. Da kupi kestenje. Tajki se oporavio toliko da mu je jedanog dana posle osam meseci otac Serafim rekao kao starac Zosima Aljoši: Sad možeš među ljude.
Mudar je premudar bio otac Serafim ali se prevario.
Tek što je stigao u Banja Luku pronašli su ga dileri jer se takva ovca ne pušta lako.
I krenulo je ispočetka.Kad je otkrio manjak u kasi silni Milun Potpara vezao mu je ruke žicom i vratio u manastir Ocu Serafimu.
Prvi dan krize prošao je još nekako. Otac Serafim, je sedio pored njegove postelje i čitao mu molitvu. Ali Tajki oka nije sklopio. -Nije oka sklopio ni narednih sedam dana. Molitva nije pomagala da se nasuvo spusti.Sedmog dana Tajki je uzeo nož i zatražio od oca Serafima pare.
Nije mogao da veruje da njegov tata nije platio novcem njegovo lečenje. Uvek je i sve plaćao.
Da otac Serafim niti ima, niti je imao novca. Kasnije nije mogao da se seti kako se to desilo. Sećao se da su ga u Šipovu izbezumljenog sa krvavim nožem u rukama pronašli policajci u kanalu. Otac Serafim je bio mrtav. Kad su ga našli telo mu je bilo žuto kao vosak. Uspeo je da se dovuče do postelje i legne. Tu je iskrvario.
Tajki je dobio zatvorsku kaznu koju je izdržavao u bolničkom delu. Ubrzo su robijaši saznali da je ubio monaha. Bez nevolje nema bogomolje a mnogi grešnici iza rešetaka počinju da veruju u Boga. Ubistvo monaha bilo je nešto što zatvorska zajednica nije mogla da oprosti. Prvo su mu izvadili sve zube, napravili od njega sestru, a onda se svakodnevno redali na njemu. Ni moćni tata nije više mogao da ge zaštiti. Danima je skupljao i otkupljivao lekove, novca mu nije nedostajalo, a onda odjednom, zajedno izgutao. Nije se više probudio.
Podjelite tekst putem:
Nebojša Jevrić
Izvor: IN4S
