Шпанија је избегла „лош ветар који дува кроз многе демократије у Европи“ јер су шансе Вокса да уђе у владу пропале. Ипак, ако се леви и десни центар не договоре, следе нови избори
Опозициона конзервативна Народна партија освојила је највише гласова на ванредним изборима у Шпанији 23. јула, али ипак недовољно да и са подршком партнера из екстремне деснице формира владу. Тиме је бар на неко време отклоњена опасност да државом управља политика блиска оној за коју се веровало да је отишла у историју са Франковим режимом, али би нерешен скор између левице и деснице могао да блокира функционисање државе. „Шпанија тоне у несигурност: земља којом се не може управљати или избори на Бадњи дан“, драматично је упозорио Ел мундо.
Иако су истраживања јавног мњења уочи избора најављивала убедљивију победу ПП над владајућом Социјалистичком радничком партијом (ПСОЕ), народњаци су прошли испод очекивања упркос томе што су освојили чак 47 посланика више него пре четири године. Према 100 процената пребројаних гласова у изборној ноћи, од 350 места у парламенту ПП је освојио 136, ПСОЕ 122, док су њихови потенцијални коалициони партнери готово изједначени: ултра-десничарски Вокс је освојио 33 места, а алијанса крајње левице Сумар 31. Десна коалиција имаће 169 посланика, а лева 153. Регионалне странке освојиле су 48 места.
Пред подељеном Шпанијом сада су недеље преговора и постизборне комбинаторике. Након што 17. августа буде формиран нови парламент, који је са оваквим распоредом снага блокиран, краљ Фелипе ВИ ће понудити лидеру ПП Алберту Нуњезу Феихоу мандат, а уколико он не успе да обезбеди подршку, монарх исту понуду износи председнику другопласиране странке – актуелном премијеру Педру Санчезу. Нема законског рока у коме све мора бити завршено, али ако ниједан кандидат не буде успео да обезбеди већину два месеца после првог гласања у Kонгресу, расписују се нови избори. То би у овом случају било највероватније крајем децембра, тако да је Шпанцима политика већ покварила летњи одмор, а сад би могла и Божић и Нову годину. До избора би функцију премијера обављао и даље Санчез, али са ограниченим овлашћењима, па влада у том периоду не би могла да доноси законе, осим у ванредним околностима.
„Но пасаран“ за Вокс
Због сећања на деценије фашистичке владавине генерала Франсиска Франка, током којих је живот изгубило између 100.000 и 200.000 људи, Шпанија је готово пола века била релативно имуна на екстремно десничарску политику, па је 23. јул претио да донесе историјски преокрет.
Аналитичари су пре избора били убеђени да ће Вокс бити пресудни фактор у формирању нове владе, а сада не само да ова странка не може да помогне ПП да дође до потребне већине од 176 посланика, већ је освојио и 19 места мање него 2018. и дефинитивно је највећи губитник ових избора. Тако ће пресудни фактор ипак бити мале странке из региона – и то чак и неке чије је гашење Вокс најављивао ако дође на власт.
Испред просторија ПСОЕ између недеље и понедељка велика група грађана поздрављала је председника владе Педра Санчеза који је екстремној десници поручио: „Но пасаран“.
„Освојили смо више гласова, више места и већи проценат него пре четири године. Ретроградни, реакционарни блок који је желео да поништи напредак из претходне четири године није успео“, рекао је Санчез присталицама.
KО ЋЕ БИТИ ПРЕМИЈЕР
Две највеће странке тек покушавају да обезбеде потребну подршку да формира коалициону или мањинску владу, а за сада нико не показује спремност да одступи од својих позиција. Неки, међутим, сматрају да ће на крају морати да седну и разговарају како би се избегли нови избори.
Сценарио са којим се Шпанија суочава, пише Ел паис, укључује и потенцијалну блокаду институција. Ни једна страна не може да дође до апсолутне већине, а ако социјалисти и успеју да се договоре са мањим странкама, ипак ће зависити од уздржаности каталонског покрета Ђунтс чији је лидер Kарлес Пуђдемон и даље бегунац од закона. (Мадрид је за Пуђдемоном издао потерницу на основу оптужбе за побуну јер је помагао у организовању референдума о независности Kаталоније 2017). Ел мундо објашњава да Санчезу ни у том случају не би било лако, са Сенатом у коме опозициони блок предвођен ПП има већину, док у многим локалним срединама такође владају народњаци.
Из ПП поручују да „или ће Феихо бити премијер, или ће се ићи на изборе“, а Санчез је обећао да понављања избора неће бити јер ће „демократија наћи формулу да влада“.
Сумар је одмах у понедељак иницирао контакте са Ђунтсом који је освојио седам места, али каталонски индепендисти подршку Санчезу у овом тренутку условљавају амнестијом и правом на самоопредељење.
Ел паис пише да ће Феихо понудити лидеру ПСОЕ одређен број места у замену за премијерску позицију. Ако би социјалдемократе пристале на преговоре, вероватно би главни услов био да Вокс испадне из сваке комбинације.
Kао што економски успех који је шпанска влада постигла претходних година није био довољан да донесе ПСОЕ-у глатку победу због антипатија које део јавности гаји према Санчезу, веома је вероватно да је и ПП делимично остао без гласова јер је Феихо последње недеље направио више гафова: испоставило се да је евиденција коју је износио о пензијама у време владавине народњака нетачна, његове опаске да министарка Јоланда Дијаз из Сумара зна пуно о шминкању протумачене су као непримерене и сексистичке, а преиспитивано је и његово дружење са човеком за кога се испоставило да је нарко-дилер.
У ПП ипак сматрају да их је савез са Воксом највише коштао, на шта су их упозоравали и сами чланови. Странка је у западном региону Екстремадура недавно приморала локалну председницу Марију Гвардиолу да повуче реч и уђе у коалицију са Воксом. Гвардиола је после избора више пута категорички одбијала да формира владу са овом странком због екстремних ставова.
„Не бих узела Вокс у владу у Екстремадури. Не можете да прихватите баш све“, изјавила је Гвардиола за Ел паис, да би касније рекла да „њена реч није битна колико будућност народа Екстремадуре“.
Сада би ПП све дао да није прихватао баш све, па ће сигурно и коалиције на локалном нивоу бити преиспитане у светлу нових околности.
Валенсија као ветроказ
Народна партија и Вокс деле власт у Валенсији и верује се да је оно што су за веома кратко време учинили у региону виђено као модел који би применили на читаву Шпанију.
Потпредседник владе региона Валенсије је пензионисани матадор Висенте Барера (54) из Вокса, познат као апологета Франковог фашистичког режима, пише ББЦ.
Сада се сваке вечери у градској арени одржавају борбе с биковима. Жене бацају цвеће и лепезе на тореадоре, док се преко разгласа изван објекта емитују говори лидера Вокса Сантјага Абаскала.
Вокс је, према коалиционом споразуму, на управљање у Валенсији добио полицију, пољопривреду и правосуђе. Пошто је задужен и за судове за родно засновано насиље, прво што је учинио је да промени термин у „унутарпородично насиље“. За само три месеца ове године насиље над женама у Валенсији је скочило за 17 посто у односу на претходну годину.
У неколико делова региона забрањени су филмови и књиге са феминистичким и ЛГБТQ садржајем.
Пошто Вокс негира и људски фактор у глобалном загревању, коалициони партнери су се у Ваљадолиду, у аутономној области Kастиља и Леон коју су такође освојили, договорили да сузе градску зону у којој је смањена емисија гасова, преусмере бициклистичке стазе и дају више простора аутомобилима.
Овај потез је протумачен као сигнал промене националне еколошке политике ако би ПП и Вокс владали Шпанијом.
ЛАKНУЛО И БРИСЕЛУ
И Европа, која је била у страху да „ни Шпанија није избегла лош ветар који дува кроз многе демократије у Европи и другде“, како је то описао француски Либерасион, може засад да одахне. Шпанија је недавно преузела ротирајуће председавање ЕУ на годину дана и чак и делимично евроскептична, мизогина, ксенофобична и хомофобна влада која негира постојање климатских промена, а на челу је Уније, могла би да додатно утиче на промену односа снага на континенту.
Јуна следеће године биће одржани избори за Европски парламент, у коме Шпанија има 59 од 705 посланика, а према новом предлогу требало би да има 61. Највише места у имао је ПСОЕ, 21, ПП 13, а Вокс четири. Белгијски лист Де морген критикује Европску народну партију (ЕПП), чија је ПП чланица, да није смела да дозволи шпанским народњацима сарадњу са екстремном десницом, као што је требало то да спречи и у Италији и Аустрији. „Велики је ризик да ће са оваквим савезима десни центар дати екстремној десници шибице да подметне пожар под нашу европску демократију. ЕПП је макар из сопственог интереса требало да саветује ПП да не улази у коалицију са Воксом“, пише лист.
Жене избегле шпанску чизму
Од 49 жена које су прошле године у Шпанији убили садашњи или бивши партнери, 21 је пре смрти покушала да добије заштиту државе. Суд у Мадриду који се бави родно заснованим насиљем од 2004. до 2021. обрађивао је два милиона тужби и осудио 700.000 људи – од тога 72 одсто мушкараца. Пошто из Вокса тврде да „насиље над женама не постоји“, постојале су шансе да би овај закон могао да буде укинут или игнорисан ако би екстремна десница ушла у владу.
Да постојање оваквих судова и те како има смисла јасно је када се упореде црне хронике из других држава. Рецимо, у Шпанији која има 47,5 милиона становника прошле године је у породичном насиљу убијено 49 жена, а у Србији са популацијом од 7,5 милиона – 25 жена, међу њима једна двогодишња девојчица.
Извор: Тамара Јорговановић//novimagazin.rs
