Србија и Црна Гора су двије државе које су некада заједно држале сами врх планете, а потом као раздвојене, обје одиграле 4 узастопна олимпијска финала, са два злата и двије бронзе ове прве. Сада, то је нека друга прича
Завршен је ватерполо мундијал. Такмичење које је на ове просторе редовно доносило или круну или медаљу, углавном доказ да смо међу водећим нацијама свијета. Сад нам оно, већ годинама уназад, доноси друге вијести.
Србија и Црна Гора су двије државе које су некада заједно држале сами врх планете, а потом као раздвојене, обје одиграле 4 узастопна олимпијска финала, са два злата и двије бронзе ове прве. Сада, то је нека друга прича.
Ни једна ни друга нијесу више у првој квалитетној групи репрезентација. Свијета и Европе – свеједно је, односно: на исто се своди. Након низа некаквих седмих и осмих мјеста у протекле 3 – 4 године, овај мундијал нам је био донио наду да се ствари крећу ка вишем квалитету. И Србија и Црна Гора коначно су успјеле, са новим и млађим тимовима, да побједе некога од већих и традиционалних противника. Црногорци Хрвате, а ватерполисти Србије – Италијане.
Нажалост, то је било све. И од једне и од друге. Услиједио је низ пораза Гојковићевих „ајкула“ од Грчке, Италије и на крају од САД. Србија се распала послије уласка у полуфинале, и буквално је разбијена и од стране Грка и од стране Шпанаца. Од ових других по други пут на истом турниру, што само говори о недвосмисленој разлици у квалитету. Каква раније нити је постојала нити је била замислива. Буквално не памтим да нас је неко овако доминантно преслишавао при сваком дуелу.
Бљесак који су показале и једна и друга репрезентација даје наду да се можемо надати одласку на Олимпијске игре у Паризу. Пред нама су, почетком 2024. два велика такмичења у Израелу и у Дохи, на којима би требало изборити олимпијску визу. Преостало је 6 мјеста а Французи, Грци и Мађари су већ тамо. Међутим, разлика у класи са којом смо се сударили у Фукуоки ових дана, уноси зебњу да бисмо на олимпијском турниру, по први пут од када на њему учествујемо, и Србија и Црна Гора, могли да тражимо оскара само за епизодну улогу.
А можда је годину дана довољно дуг период да се усаврши вјештина промашивања пречки и статива.
Оливер Јанковић
