Džon Mejnard Kejns jedan je od najbrilijantnijih ekonomskih umova modernog doba. Zgrožen Prvim svetskim ratom, ali i Versajskim mirovnim ugovorom 1919. godine – objavio je legendarnu knjigu “Ekonomske konsekvence mira”. Danas se ideja mira kao osnovnog pogona ekonomskog razvoja podrazumeva, ali do tada se ta ideja smatrala levičarskom fantazijom. Imperijalne sile su rat i osvajanja posmatrale kao bitnu polugu ekonomske ekspanzije.
Versajskim sastancima je prisustvovao kao mladi član britanskog trezora. Njegov idealizam se brzo istopio kada je shvatio da je svaki potez pobednika fokusiran na osvetu, a ne za dugoročno rešavanje evropskih društveno-ekonomskih problema.
Rat je do tad bio jedini garantovani aspekt evropskih vrednosti. Ekonomija je bila kao jo-jo: red godina ekonomskog rasta, pa red ratne devastacije. Zašto je Evropa i svet čekala vekovima da se pojavi neko kao Kejns i zaključi jednostavan princip: ne možeš da stvaraš dodatnu vrednost ako je u urednim intervalima uništiš.
Populizam
Inspiraciju je dobio dok je gledao plejadu primitivnih političara koji su tražili krv i osvetu, a ne dugoročna ekonomska rešenja i pomirenje. Fizički iznuren i bolestan daje otkaz i napušta konferenciju pre njenog pompeznog zatvaranja 28. juna 1919. godine. Do kraja leta furiozno piše ovo delo koje je fundament moderne ekonomske teorije.
Osnova dela je neophodnost evropskog ujedinjenja na dva temelja: mir i ekonomska povezanost. Ekonomsko ujedinjenje kontinenta Kejns je teoretski razložio i postavio osnov onoga što danas zovemo Evropska unija. Mislilac koji je prvi postavio ekonomiju kao najbitniji društveni element na kojem počiva sav ostali progres. Ovom knjigom je kupio sebi ulaznicu među velikane ekonomske misli, a za mnoge je i danas najveći.
Hrabro je prozvao politikanstvo i populizam koji je u Versaju utemeljio put ka Hitlerovoj Nemačkoj i Drugom svetskom ratu. U zanosu pobede i novih granica nailazio je često na surovu kritiku i optužbe da je nemački apologeta. Oštro je kritikovao francusku delegaciju koja je svojim tvrdim stavom obezbedila decenije ekonomske devastacije Nemačke. Njegova ekonomska logika je lako razbila kritičare koji su totalno utihnuli 1939. godine gledajući kako nacisti razaraju Stari kontinent.
Nejednakost
Za šest meseci knjiga je prodata u 100.000 primeraka na 12 jezika. Taj tiraž, za stručnu literaturu u to doba je bio nečuven. Među intelektualcima i liderima je utemeljio karakter Versajskog pakta kao kartaginjanskog mira, to jest brutalnog tretmana gubitničke strane. “Budućnost Evrope nije njihova briga”, rečenica je koja je odzvanjala u ušima Evropljana dok su nacisti harali.
Ekonomske konsekvence mira nam donose i konciznu kritiku zlatnog standarda kao omče oko ekonomskog vrata čovečanstva. Pokazao je da sistem iz 1870. godine stvara veliku ekonomsku nejednakost i drži većinu u ekstremnom siromaštvu. Za moderne bisere koji maštaju za zlatnim standardom samo jedna činjenica – ekstremno siromaštvo je na putu da bude iskorenjeno kao posledica modernog ekonomskog sistema.
Nakon Drugog svetskog rata Kejns postaje najuticajniji ekonomista sveta. Jedan je od tvoraca Breton Vuds dogovora i novi monetarni sistem je praktično prepisan iz ove knjige koja ni do danas nije izašla iz štampe. Ideja o uniji kliringa je osnova za formiranje MMF-a. Globalna razvojna banka, o kojoj je maštao je danas Svetska banka.
Zapadno oružje
Klice današnjeg globalnog sukoba bogatog Zapada i rastućeg Juga se mogu nazreti u ovom delu. MMF i Svetska banka su postale zapadno oružje za političke pritiske, a ne liberalne i nezavisne institucije koje bi bez političkog uplitanja optimizovale globalne resurse.
Kejns je jasan – što dalje držiš ekonomske resurse od političke klase, veća je šansa za ekonomski razvoj i mir. Sankcije, blokade i kontrola monetarnih rezervi su u srži današnjeg konflikta koji preti da nas gurne u još jedan svetski konflikt.
Kejns je napisao remek-delo koje je opet aktuelno. Društveni lideri bi mogli da se ponovo bace na čitanje ove knjige gde su današnje opšte prihvaćene istine prvu put teorijski skovane – ljudi žele mir i ekonomski prosperitet. Sukobi, koji su uvek izazvani u redovima političke klase, su i dalje glavna prepreka prosperitetu. Da li ćemo ikada shvatiti da je izvor svog zla političko biće čoveka, a ne ekonomsko? Kejns je dao odgovor pre više od sto godina.
Vladimir Đukanović
Izvor: Glas Srpske
