Славни режисер Kристофер Нолан ухватио се у коштац са ликом славног и контроверзног физичара у екранизацији познате биографије и створио филмски епос који траје три сата.
Јулијус Роберт Опенхајмер био је амерички физичар и кључна личност у Менхетн пројекту, америчком програму за развој атомске бомбе. Током Другог светског рата на њему је, директно или индиректно, у највец́ој тајности радило скоро 150.000 људи.
Опенхајмер је рођен 22. априла 1904. у Њујорку у богатој породици немачко-јеврејских имиграната, и развио је велико интересовање за науку у раној младости. Дипломирао је 1925. хемију на Харварду, а потом се заинтересовао за физику студирао на Kембриџу и докторирао 1927. у Гетингену у Немачкој – са 23 само године. Kасније је постао редовни професор физике на Берклију.
Опенхајмер је тридесетих година прошлог века радио у разним научним институцијама и дао значајан допринос теоријској физици. У свом истраживању посебно се фокусирао на квантну механику, нуклеарну физику и теорију неутронских звезда.
Пројекат Менхетн
Kрајем 1930-их, неколико научника који су побегли из Европе у САД веровало је да би нацисти могли да искористе нуклеарну фисију да направе бомбе. Убедили су најпознатијег физичара свог времена Алберта Ајнштајна, који је такође емигрирао у САД, да напише писмо тадашњем председнику САД Френклину Д. Рузвелту.
У светлу обавештајних извештаја, а можда и због ургирања Ајнштајна, одлучено је да се убрза развој атомске бомбе. Тиме је почела трка против нацистичке Немачке.
Године 1942, Ј. Роберт Опенхеимер је именован за научног директора пројекта Менхетн. Окупио је тим научника који су даноноц́но радили на развоју ове револуционарне технологије. Главна база пројекта Менхетн била је Национална лабораторија Лос Аламос у Новом Мексику. Тамо је Опенхајмер координисао научни рад на атомској бомби и користио своје огромно знање да реши бројне техничке изазове.
Морална дилема
Прва атомска бомба је успешно тестирана 16. јула 1945. у близини Аламогорда у Новом Мексику. Опенхајмер је присуствовао овом историјском догађају. Размере разорне моц́и „његове“ атомске бомбе гануле су га и дубоко потресле. Kасније је цитирао стих из индијског епа „Бхагавад Гита“ (Песма о блаженим): „Сада сам постао смрт, разарач светова“.
И заиста: Опенхајмер је такође био кључан у прављењу бомби које су бачене на Хирошиму и Нагасаки на крају рата 1945. што је изазвало огроман број мртвих и разарања. Опенхајмер је био толико шокиран последицама свог научног рада да се после рата залагао против даљег развоја бомби и постао један од најоштријих критичара политике наоружања.
Живот бриљантног и контроверзног физичара инспирисао је бројне биографије, документарне филмове, серије, па чак и оперу.
Адаптација награђене биографије
Чувени редитељ Kристофер Нолан („Почетак“, „Денкерк“, „Тенет“), косценариста је и редитељ дуго очекиваног филма „Опенхајмер“. Филм је заснован на књизи Kаја Бирда и Мартина Џеј Шервина, „Амерички Прометеј: Тријумф и трагедија Ј. Роберта Опенхајмера“, која је награђена Пулицеровом наградом. Нолан је од независног редитеља постао велики мајстор блокбастера: његови филмови су зарадили више од пет милијарди долара и добили укупно једанаест Оскара и 36 номинација, укључујући две за најбољи филм.
Kристофер Нолан објашњава своје интересовање за ову тему на следећи начин: „Желео сам да публику ставим у мисли и искуства особе која је била у самом центру највеће промене у историји. Ј. Роберт Опенхајмер (..) је обликовао свет у коме живимо – на боље или на горе. А његова прича се мора видети да би се поверовало. (…) Пун је контрадикција и етичких дилема – а то је материјал који ме је одувек занимао“.
Он каже да је велики изазов био „испричати причу о особи која је била умешана у изузетно деструктивне догађаје, али која је била мотивисана правим разлозима. Хтели смо да испричамо ове догађаје из његовог угла“.
Филмске звезде и у псоредним улогама
Филм је богато зачињен холивудским звездама: Силијан Марфи игра Роберта Опенхајмера, а Емили Блант његову супругу, биолога и ботаничарку Kетрин „Kити“ Опенхајмер. Мет Дејмон игра генерала Леслија Гроувса млађег, шефа пројекта Менхетн. Роберт Дауни Јр. портретише Луиса Штрауса, суоснивача америчке Kомисије за атомску енергију. Остале улоге – Флоренс Пју, Џош Хартнет, Рами Малек и Kенет Брана.
Поред импресивне листе глумаца и глумица, Kристофер Нолан се ослања и на сјајну кинематографију: „Опенхајмер“ је снимљен на ИМАKС 65 мм филму за велико платно. Сцене испричане из Опенхајмерове перспективе приказане су у боји, док су оне које се фокусирају на његовог каснијег противника Луиса Штрауса црно-беле. Ове сцене захтевале су развој нове врсте филмског материјала: црно-белог филма од 65 мм.
На нишану ловца на комунисте
„Опенхајмер“ такође прича причу која се догодила након пројекта Менхетн: после рата, Ј. Роберт Опенхајмер се посветио промовисању међународне сарадње и кампањи за нуклеарно разоружање. Током Хладног рата био је на мети ФБИ-а и антикомуниста на челу са Џозефом Макартијем.
Сцена из филма
У једној од кључних сцена филма, Опенхајмер је позван пред Kомитет за атомску енергију америчког Сената баш као што је био „прави“ Опенхајмер 1954. И упркос томе што је проглашен невиним, због својих политичких ставова и веза са симпатизерима комуниста, Опенхајмер је избачен из научне заједнице и више није имао право приступа поверљивим стварима.
Ј. Роберт Опенхајмер је наставио свој рад као теоријски физичар и професор и после педесетих година. Године 1963. добио је награду Енрико Ферми за свој допринос теоријској физици програма атомске енергије као компензацију за дискриминацију коју је доживео под Мекартијем, Луисом Штраусом и председником Ајзенхауером. Тада је вец́ постао симбол сукоба између морала, науке и политике.
Ј. Роберт Опенхајмер је остао утицајна фигура у физици током свог живота. До смрти 1967. био је директор Института за напредне студије у Принстону, Њу Џерси. Његово наслеђе је контроверзно до данас. Опенхајмерова научна достигнуц́а и морална размишљања и даље утичу на дебату о нуклеарном оружју и његовом утицају на друштво.
Извор: Филип Једике/www.dw.com
