Новоадаптирани град-хотел је специфична рурална агломерација архитектонски слична свим приморским селима, али у овом случају таквог креативног и оригиналног склопа да је јединствена у свијету

Сама природа, када се стварао овај дио свијета, имала је једну посебну и непредвидиву игру, па је извукла острвце као мало чудо. На такво чудо природе реаговао је и човјек, градитељ по инстикту. Иако има више претпоставки и легенди о настанку Светог Стефана, прихваћена су казивања Стефана Митрова Љубише о настанку села као мјеста за збјег чељади и стоке када су разни освајачи харали по Паштровићима.
Бедеми су прва градитељска форма на острвцу, јер је безбиједност мотив изградње острвца, али исто тако и црква Светог Шћепана се гради већ у 1464. години, као духовни и животни императив. У почетку су куће грађене за по једно братство, да би доцнијом изградњом, развијајући специфичне етнолошке форме живота, нарастао у мали градић који има своју општину, жандармеријску станицу, суд добрих људи, Банкаду. Године 1912. Свети Стефан броји 28 домаћинстава и 142 душе.
Оно што је крајње специфично у историји овога острвца, јесте да га је педесетих година XX вијека власт одузела од власника и преуредила у својеврстан и необичан град-хотел, који је доживио свјетску славу.
Новоадаптирани град-хотел је специфична рурална агломерација архитектонски слична свим приморским селима, али у овом случају таквог креативног и оригиналног склопа да је јединствена у свијету. Стари градитељи су инстиктивно поштовали природу, тј. кућу прилагођену терену, водећи рачуна да сви елементи куће (коноба, магазин, окућница и прилази), буду квалитетно заступљени. Таквим поштовањем терена, у овом случају стијене, настали су непоновљиви склопови кућа, доцније апартманских јединица у изобиљу аутентичних детаља: тераса, ограда, пјацета и пижуна, у аутохтоној одмјереној хортикултури. Туристу светостефански амбијенти враћају у неке праисконске, архетипске и заборављене стадијуме људских почетака. Традиционална кућа, аутентични амбијент у складу са природом и околином постижу елеганцију и ексклузивност, какве нема на Јадрану.
Слободан Митровић
Извор: Слобода, 7.6.2018.
