Cреда, 17 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 4

Слободан Митровић: Свети Стефан

Журнал
Published: 23. јул, 2023.
Share
Свети Стефан, (Фото: Агода)
SHARE

Новоадаптирани град-хотел је специфична рурална агломерација архитектонски слична свим приморским селима, али у овом случају таквог креативног и оригиналног склопа да је јединствена у свијету

Свети Стефан, (Фото: Агода)

Сама природа, када се стварао овај дио свијета, имала је једну посебну и непредвидиву игру, па је извукла острвце као мало чудо. На такво чудо природе реаговао је и човјек, градитељ по инстикту. Иако има више претпоставки и легенди о настанку Светог Стефана, прихваћена су казивања Стефана Митрова Љубише о настанку села као мјеста за збјег чељади и стоке када су разни освајачи харали по Паштровићима.

Бедеми су прва градитељска форма на острвцу, јер је безбиједност мотив изградње острвца, али исто тако и црква Светог Шћепана се гради већ у 1464. години, као духовни и животни императив. У почетку су куће грађене за по једно братство, да би доцнијом изградњом, развијајући специфичне етнолошке форме живота, нарастао у мали градић који има своју општину, жандармеријску станицу, суд добрих људи, Банкаду. Године 1912. Свети Стефан броји 28 домаћинстава и 142 душе.

Оно што је крајње специфично у историји овога острвца, јесте да га је педесетих година XX вијека власт одузела од власника и преуредила у својеврстан и необичан град-хотел, који је доживио свјетску славу.

Новоадаптирани град-хотел је специфична рурална агломерација архитектонски слична свим приморским селима, али у овом случају таквог креативног и оригиналног склопа да је јединствена у свијету. Стари градитељи су инстиктивно поштовали природу, тј. кућу прилагођену терену, водећи рачуна да сви елементи куће (коноба, магазин, окућница и прилази), буду квалитетно заступљени. Таквим поштовањем терена, у овом случају стијене, настали су непоновљиви склопови кућа, доцније апартманских јединица у изобиљу аутентичних детаља: тераса, ограда, пјацета и пижуна, у аутохтоној одмјереној хортикултури. Туристу светостефански амбијенти враћају у неке праисконске, архетипске и заборављене стадијуме људских почетака. Традиционална кућа, аутентични амбијент у складу са природом и околином постижу елеганцију и ексклузивност, какве нема на Јадрану.

Слободан Митровић

Извор: Слобода, 7.6.2018.

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Симо Живковић: Скривен осмјех Живка Николића
Next Article Отац Драган Михајловић – чувар храма у Теслином Смиљану

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Никада нам неће бити опроштено што нисмо гледали своја посла

Људи истих склоности, сличних судбина, породично испреплетани, а замлаћени посијаним лажима и преварама, спремни су,…

By Журнал

Како је један Црногорац помогао да Аљаска постане 49. држава САД

Невероватна прича о Стијеповићима са Аљаске није много позната, али је веома занимљива. Син емигранта…

By Журнал

Научници Универзитета Црне Горе и даље у врху свјетске науке

Пет професора Универзитета Црне Горе су и ове године задржали своје позиције на престижној Станфордовој…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоНасловна 6

Цијене у црногорским маркетима веће него у Западној Европи – ко је крив

By Журнал
ДруштвоНасловна 3СТАВ

Запад по сваку цијену жели рат између Русије и Украјине

By Журнал
ДруштвоСпорт

Трећи пут у низу – Србија највиши тим на Свјетском првенству

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 1

Библиотека саткана на ћирилици, а честитка латиницом…

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?