Шпанија расправља о поклањању 20.000 евра младим људима кад постану пунолетни. Политичарка Јоланда Дијаз у предизборној кампањи је представила концепт којим жели да помогне младима

„Моја економска ситуација је грозна“, каже Марија Кањас. Она студира на другој години на Универзитету у Саламанци. Почела је да ради са 16 година да би уштедела нешто новца за факултет. И тек је са 28 година могла да упише студије медицине. Сад има 30 година и зна како изгледа живот на рубу егзистенцијалног минимума.
Њен живот би могао да се промени уз помоћ идеје коју предлаже шпанска министарка рада и социјалног старања Јоланда Дијаз. Наиме, она и њена левичарска платформа Сумар свим младим људима између 18 и 23 године старости желе да ставе на располагања 20.000 евра. Нека врста оснопвног наследства би требало да смањити постојеће социјалне разлике у Шпанији. Млади људи би тако од државе добили поклон који би им омогућио стварање основе за почетак самосталног живота, односно за образовање, студије, или отварање сопствене фирме.
Ту своту би требало да добију сви млади, независно од њихове економске ситуације. У Шпанији сваке године око пола милона људи постане пунолетно,што значи да би за финансирање те идеје требало око десет милијарди евра – што је око 0,8% бруто домаћег производа. „Основни капитал“ би се финансирао преко такозваног пореза за богаташе.
Та идеја није нова. Немачки институт за економска истраживања је, на пример, крајем 2021. у једној студији представио сличан план. Разни политичари су га у међувремену тематизовали. Али сад је та идеја први пут део предизборне кампање у Шпанији. Министарка рада Дијаз жели да победи на превременим изборима крајем јула. Студенткиња медицине Мариа Кањас каже да би све било лакше да је у младим годинама добила од државе 20 хиљада евра.
Наследство одлучује о будућности
Министаркин концепт је контроверзна идеја. Како да сви добију исте шансе у животу? Како неко друштво може да на поштен начин подели капитал међу својим члановима? И како се праведно могу третирати све генерације? Како имовина уопште може да се стекне и очува?
Чињеница је да животни пут младих у Шпанији одређује – породична имовина. „Неједнакост по имовини је много већа него неједнакост по примањима“, каже за ДВ Хосе Игнасио Конде-Руиз, заменик директора издавачке куће за примењене економске студије. Он тај развој сматра забрињавајућим.
Судећи по подацима Центра за економску политику , породични доходак је заслужан за то да деца најбогатијих 10% становништва у одраслом добу располажу просечним годишњим примањима од око 30.000 евра по особи, односно да најбогатијих 1% становништва има годишњи приход од скоро 40.000 еура. У поређењу с тим, потомци оних становника који спадају у најсиромашнијих 10% када одрасту располажу просечним годишњим примањима од око 17.000 евра. Само понеком успе оно што се назива „друштвени успон“.
„Имамо велику неједнакост у питању имовине, а она се преноси с генерације на генерацију“, каже за ДВ Хорхе Галиндо, директор ЕсадеЕцПол за ДЊ. Државни новчани поклом „би могао да буде начин да се прекине то преношење неједнакости“. Тако би, додаје он, млади људи у Шпанији добили више слободе да одлучују о свом животу.
Но, чак и међу заговорницима те идеје она је спорна, бар што се тиче неких детаља. Треба ли новац заиста ставити на располагање свим младим људима, без обзира да ли им је породица имућна или не? „Универзалну меру би било лакше спровести јер би се она финансирала преко новог пореза за богате“, аргументује Конде-Руиз. „Млади људи који потичу из привилегованог окружења би добили тај темељни капитал, али би морали и да плате знатан износ пореза.“
Стручњаци као што је Галиндо су другачијег мишљења. Овај политолог сматра да би та мјера била знатноефикаснија када би исплата новца зависила од прихода или имовине неког домаћинства.
Социјална неједнакост
Шпанија је, када се ради о идеји зајамченог новчаног поклона за младе, пионир у Европи. Хоће ли идеја зајамченог „стартног капитала“ за младе да заживи? То је за сада неизвесно. „Држава би тако помогла младим људима, зато што схвата да ће привреду у земљи касније морати да воде они људи који су данас млади“, каже Мариа Кањас. За њу би то била важна инвестиција у будућност младих Шпанаца.
Сиља Томс
Извор: Дојче Веле
