Европска комисија намерава да поједностави процедуру одобравања генетски модификованог семена. Шта то значи за пољопривреду?
Пољопривредник Герхард Рост из Гајзелвинда стоји поред стабљике кукуруза, висока је као он. У ово време би иначе требало да буде висока 2,5 до три метра.
То је било у августу прошле године. Kукуруз није довољно порастао, јер није падало довољно кише.
И ове године је тамо поново изузетно сушно. А научни модели предвиђају да постају све вероватнији екстремни услови као што је суша.
Генетске маказе – позната метода у зеленом руху
Роберт Хофи истражује могућа решења тог проблема на Лајбницовом институту за биљну генетику. Он користи зелени генетски инжењеринг, односно нови процес којим се генетски материјал биљака циљано модификује. Велики потенцијал види у промени својстава биљака како би се боље носиле са сушом.
Између осталог, ради с такозваним новим методама генетског инжењеринга. То укључује методу CRISPR/Cas9, познату и као генске маказе: ланац ДНK се на одређеној тачки пресече, па се појединачни делови ДНK уклањају, модификују или убацују.
Хофи полаже велике наде у ту технологију. Kонкретан циљ многих истраживача је брже и прецизније оплемењивање биљака, развој сорти које захтевају мање ђубрива и пестицида.
ГМО-кукуруз без контроле
Лоша репутација генетског инжењеринга
Међутим, генетски инжењеринг има лошу репутацију код многих потрошача. Органска и еколошка удружења упозоравају на потенцијалне опасности и одбацују планове Европске уније која хоће да ублажи законе у тој области. Често упозоравају на нежељене утицаје на животну средину када се користе генске маказе.
Према Хофијевом мишљењу, та забринутост је неоснована: деценије истраживања биолошке безбедности показале су да генетски инжењеринг сам по себи не представља никакве друге ризике од оних који постоје код традиционалног оплемењивања биљака, на пример укрштањем или селекцијом.
ЕУ би да поједностави одобравање генетски модификованог семена
Европска унија мења свој став када се ради о процени ризика од зеленог генетског инжењеринга и жели да поједностави одобравање семена које је на тај начин модификовано. Предуслов је да семе на крају не сме да се разликује од оног из конвенционалног узгоја.
Све остале сорте семена спадају у категорију 2 и за њих и даље важе актуелни поступци одобрења. Али, процена ризика требало би да се прилагоди, односно олакша.
Зависност пољопривредника?
Ларс Нојмајстер, стручњак за пестициде и портпарол организације Фудвоч, критикује планове Уније и упозорава на могуће стварање зависности од великих међународних компанија које производе и продају семе.
Наиме, те компаније би могле да патентирају генетски модификовано семе и пољопривредници би због тога могли да постану зависни. Велики број еколошких и органских удружења такође сумња у причу да биљке произведене новим генетским инжењерингом постижу веће приносе и доводе до мање употребе пестицида, односно да су одрживије.
Пољопривредници су такође подељени по том питању. Герхард Рост то види овако: „Оплемењивање биљака је заправо и промена генетике, само што је то иде много спорије.“ Генетски инжењеринг који његов кукуруз чини отпорнијим на сушу – то би могао да толерише. Међутим, Рост критикује чињеницу да се генетски инжењеринг користи за побољшање компатибилности пестицида.
Уколико се заиста спроведу у дело предлози које Европске комисије, то би могло да промени и свакодневни рад Грхарда Роста. Јер, то значи да би у Европској унији убудуће могло да буде одобрено знатно више генетски модификованог семена.
jt/dr (br)
Извор: dw
