Народне кухиње широм државе пуне су сиромашних људи, али главни имам у Бијелом Пољу Енис ефендија Бурџовић каже да тихо, ван домашаја јавности, многи људи ипак гладују…
Више од 1.000 бесплатних оброка подијели се дневно само у Подгорици. То су подаци двије народне кухиње – једне која се финансира из буџета Главног града и друге при Храму Христовог васкрсења, Митрополије црногорско-приморске. Међутим, то је довољно за тек четвртину грађана Подгорице који живе на рубу егзистенције.
Према подацима Министарства рада и социјалног старања, у мају ове године од материјалног обезбјеђења породице (МОП), јединог социјалног давања које држава дођељује на основу имовинског стања, живјело је 1.264 породице, односно 4.487 Подгоричана.
У општини Тузи МОП прима 121 породица, са 438 чланова. У најмлађој црногорској општини – Зети, 53 особе живе од социјале (144 грађана).
У Црној Гори, МОП прима 6.151 породица, односно 20.820 грађана, за шта је држава у мају обезбиједила 726.000 еура.
Бесплатне оброке добијају грађани у више општина, а саговорници “Вијести” истичу да је, нажалост, за многе бесплатан оброк понижење, због чега је “створен привид да у Црној Гори нема глади”.
Подгорица: Сваког дана топли оброк
Народна кухиња Главног града дневно припреми око 700 оброка.
Бесплатан оброк може се преузети сваког дана у седмици, у периоду од 12 до 14 сати.
То право се остварује у складу са Одлуком о правима из социјалне и ђечје заштите.
“То су корисници материјалног обезбјеђења породице, додатка за његу и помоћ, корисници личне инвалиднине и пензионери чија мјесечна примања не прелазе висину минималне зараде у Црној Гори”, казали су “Вијестима” из Секретеријата за социјално старање Главног града.
Из градске администрације истичу да су потенцијални корисници дужни да, уз пријаву, приложе и додатну документацију.
“… Доказ о пребивалишту, копија биометријске личне карте, доказ о броју чланова породичног домаћинства, извод из матичног регистра рођених за чланове домаћинства, доказе о приходима чланова домаћинства, доказ о здравственом стању подносиоца захтјева и чланова породичног домаћинства”, објаснили су из подгоричког Секретаријата.
Буџет градске Народне кухиње је 615.000 еура на годишњем нивоу, али из Секретаријата тврде да их то не ограничава у раду.
“… Свако ко се јавио са потребом за оброком га је и добио, под условом да задовољава све критеријуме”, казали су.
Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка у четири народне кухиње подијели 750 оброка, од којих 350 у Подгорици, по 150 на Цетињу и у Беранана, док је 100 резервисано за Бијело Поље.
“Вијестима” су казали да број оброка варира на дневном нивоу, као и да свако буџетско оптерећење теже подносе.
6.151 породица, односно 20.820 грађана, прима материјално обезњеђење породице, за шта је држава у мају обезбиједила 726.000 еура
Најтеже им, како кажу, пада достава која је најизраженија у Подгорици.
“У периоду распуста и годишњих одмора, храну успијевамо много лакше да доставимо, али од септембра настају саобраћајне гужве, када и за нашу доставу настају проблеми, те смо због тога и лимитирани примањем нових захтјева за доставу”, наводе и додају да је највећа посјећеност Народној кухињи у близини Храма Христовог васкрсења, у јесењем и зимском периоду, што објашњавају недостатком сезонских послова у тим периодима.
Упркос буџетским ограничењима, труде се да храну подијеле свима, у складу са могућностима.
“Социјално угрожени, болесни, породице са малом ђецом, потребити људи који нас контактирају преко својих парохијских свештеника, или дођу у канцеларију Народне кухиње, попуњавањем образаца аплицирају за примање дневног оброка. Наравно и они који дођу до Народне кухиње и ишту оброк добију сходно могућностима”, навели су.
Будва: Професори и ђаци спремају храну
Kоординатор будванске Народне кухиње Жељко Срдановић казао је “Вијестима” да тренутно припремају око 35 оброка дневно.
Према подацима Министарства рада и социјалног старања, у Будви 32 породице, односно 84 особе, примају социјалу.
Срдановић је подсјетио да је кухиња отворена средином фебруара 2021, у ресторану Средње мјешовите школе “Данило Kиш”, као и да оброке свакодневно спремају професори и ученици гастрономског смјера.
Kухиња је од тада до краја 2021. припремила 22.000 оброка.
“Овај пројекат Општина Будва реализовала је у сарадњи са Црвеним крстом Будве и Центром за социјални рад, те уз свесрдну подршку саме средње школе”, казао је Срдановић.
Истакао је да се тренутно припрема 35 оброка, те да народна кухиња ради упркос отежаном финансирању због, како је навео, познате ситуације у којој се тренутно налази Општина Будва.
Срдановић је, такође, објаснио да услуге будванске Народне кухиње може користити искључиво локално становништво.
И поред добре воље, рад Народне кухиње недавно је био доведен у питање.
“Прије мјесец, након притварања предсједника Општине Мила Божовића, пројекат Народне кухиње је био доведен у питање, јер је уговор о коришћењу простора у средњој школи истекао, а због немогућности да га лично потпише предсједник Општине, кухиња је умало затворена. Ипак, та ситуација је превазиђена, па је уговор продужен, а обезбијеђено је и даље финансирање цијелог пројекта”, навео је Срдановић и казао да је још један активан проблем тај што током љетњих мјесеци школа не ради, па самим тим у кухињи треба да се додатно плате људи који би спремали оброке.
Никшић: Мање донација не обесхрабрује
У Никшићу, према подацима Министарства рада и социјалног старања, 801 породица (2.426 грађана) прима МОП.
Невладина организација “Извор живота” из Никшића у јулу 2019. године отворила је Народну кухињу у објекту Мјесне заједнице Центар ИИ, у Улици “Новака Рамова”, а просторије им је бесплатно уступила Општина Никшић.
Од тада до данас, према ријечима Kонстантине Војиновић, спремили су више од 400.000 оброка, а од почетка ове године око 32.000.
“На дневном нивоу се спреми по 270 оброка, а некада то буде и 250. Знатно повећан број корисника био је за вријеме короне. Највише корисника имамо у зимском периоду, док их је од маја до краја септембра мање, јер се трудимо да дио корисника запослимо, захваљујући нашим пријатељима који држе ресторане и објекте на приморју”, казала је Војиновић.
Наводи да су, углавном, у питању исти корисници, мада имају и одређени број њих који повремено долазе за оброке.
“То су обично старије особе који примају туђу његу и инвалиднину, пензионери са најнижим примањима, који су још и болесни, самци, вишечлане породице које су у стању социјалне потребе. Имамо и одређени број корисника који су зависници од алкохола и психоактивних супстанци”, истакла је Војиновић.
У кухињи ради седам волонтера, а, како је казала, ова година им је знатно тежа него претходна, када је у питању набавка намирница, јер је мањи број донација.
“Вјероватно је то због свих околности које су у држави. Мислим да је вријеме да, што се тиче народних кухиња, држава преузме одговорност. Сматрам да су све невладине организације у Црној Гори доказале да потребе за народним кухињама итекако постоје и да оне јесу рјешење за одређен број људи који су у сталну социјалне потребе”, поручила је директорица НВО “Извор живота”.
Kако је казала, поред оброка које спремају корисницима, народна кухиња мјесечно уручи и хуманитарне пакете (прехрамбене и пакете са хигијеном) за 30 породица. Ријеч је о породицама које живе у мјестима која су удаљена од града и које нијесу у могућности да свакодневно дођу за оброк.
Бијело Поље: Без народних кухиња при вјерским заједницама било би доста гладних
Да нема народних кухиња при Спрској православној црквеној општини, Исламској заједници и хуманитарног фонда Хилал, у Бијелом Пољу би било најмање 250 гладних.
Из бјелопољске Народне кухиње “Милева Војводић” дневно изађе до 120 топлих оброка.
Kухиња “Оброк за све” из исте општине припреми до 80 оброка, зависно од потреба. Уз то, само хуманитарни фонд Хилал подијели пакете за 50 породица на мјесечном нивоу.
Према званичним подацима, том граду 398 породица, односно укупно 1.309 Бјелопољаца, прима социјалу.
Народна кухиња Српске православне црквене општине Бијело Поље (СПЦО) “Милева Војводић” у посљедњих пет година колико постоји подијелила је више од 100.000 оброка, као и више стотина пакета једнократне помоћи.
Kухиња, како је казао протојереј ставрофор Дарко Пејић, ради у изнајмљеном простору, што отежава њен рад обзиром на то да је само за закуп до сада извојено близу 13.000 еура, а цјелокупан рад зависи од добре воље донатора.
“Недавно је СПЦО покренула акцију прикупљања помоћи за изградњу Дома Мирослављевог јеванђеља, поред цркве Светих Апостола Петра и Павла, у склопу којег би радила и народна кухиња, што би знатно олакшало њен рад, тим прије што су потребе наших суграђана много веће од онога што ми можемо да понудимо”, казао је он.
Народна кухиња “Милева Војводић” свакодневно испоручи од 80 до 120 оброка, зависно од годишњег доба, а број је мањи љети, када дио становништва оде на села, а млади на рад у приморске и друге градове.
“Годишње се испоручи од 20 до 25 хиљада оброка. Поред тога имамо између 90 и 120 породица, који живе у удаљеним селима Бијелог Поља, које три пута годишње добијају пакете основних животних намирница у виду једнократне помоћи, коју поред Бијелог Поља дијеле и за неколико породица у Мојковцу. Ова помоћ дијели се породицама које су удаљене од града, гђе би достава свакодневних оброка знатно повећала трошкове превоза, што би било неодрживо”, објаснио је Пејић.
Двије године послије ове народне кухиње, у Бијелом Пољу је основана и народна кухиња “Оброк за све” при Исламској заједници – Џемат Поткрајци, која свакодневно доставља оброке за социјално угрожене, изнемогла и стара лица као и ђецу без родитеља.
“Дневно дијелимо од 40 до 60 оброка за око 30 породица. До сада је подијељено укупно око 45.000 оброка. Тренуттно немамо велики капацитет и поред сталних 40 има још толико пријављених за кухињу, али нажалост, тренутно због капацитета нисмо у могућности да топле оброке спремимо и доставимо за све заинтересоване”, казао је Алдин Пилавац, оснивач кухиње и предсједник Џамијског одбора Поткрајци.
Џемат је организовао више пођела поклона и бајрамских ручкова за установе за ђецу са посебним потребама, не заобилазећи никада ни кориснике Дома старих у Бијелом Пољу.
Многи нијесу спремни да моле за залогај
Подсјећајући да људи око нас гладују и да код нас постоји привид да нема глади, помоћник реиса Исламске заједнице у Црној Гори и главни имам у Бијелом Пољу Енис ефендија Бурџовић каже да се говори о стандардима и квалитету живота, али тихо, ван домашаја јавности, многи људи гладују.
“Зар да се зовемо људима, а људи око нас гладују”, упитао је.
Према ријечима ефендије Бурџовића, многи су спремни да “радије умру од глади, него од понижења и одлуке да моле за залогај”.
“Зато у јавности постоји привид да глади нема. Али вјерске заједнице су чешће у контакту са људима и знају колико је та невоља изражена. Хуманитарни фонд Хилал дуги низ година осим пружања помоћи труди се да евидентира и има податке о породицама слабијег имовинског стања, уз пажњу о степени угрожености. Вјерујем да као друштво се не можемо хвалити цивилизацијским тежњама, ако су најслабији међу нама најснажније занемарени. Да ли то била извјесна хуманитарна банка хране, да ли неки други облик, како год, срамотно је да смо свјесни да глади има око нас, а да не реагујемо”, казао је Бурџовић.
Незамјењиву улогу у помоћи социјално угроженима у Бијелом Пољу има хуманитарни фонд Хилал, који је основан још 2012, у оквиру Исламске заједнице Бијело Поље.
Kако је казао замјеник предсједника тог хуманитарног фонда Нусрет Еровић, организација има више праваца ђеловања, од помагања породицама са основним животним намирницама, болесним за лијечење, помоћ сеоским домаћинствима кроз донацију стоке или изградње шталских објеката, стипендирање студената, до помоћи самохраним родитељима и ђеци без родитеља.
“Kроз годишњи план помоћи Хилал фонд, у редовном или повременом облику помоћи помаже више од 50 породица мјесечно. Помоћ се доставља за градове сјевера Црне Горе, али и Подгорице и Бара. Посебну пажњу посвећујемо старим и немоћним особама и самохраним мајкама. У овом дијелу обезбјеђујемо дрва за огријев као и мјесечне стипендије за ђецу сирочад и то за њих 46. Дрва за зиму за протеклу годину од по пет метара квадратних добило је 17 породица. Ове године имали смо 10 студената, разних усмјерења који су добијали мјесечну ступендију у износу од 80 до 250 еура по особи. Посебна помоћ изражена је у вријеме вјерских празника рамазанског и курбанског Бајрама, гђе се у периоду од пар дана помогне више од 200 породица у основним животним намирницама”, казао је Еровић.
Поред достављања пакета хране за најугроженије, Хилал фонд доставља храну за јавну кухињу “Жене Бара” и јавну кухињу Мерхамет из Рожаја.
“Оваквим приступом желимо да помоћ дође на праве адресе и њене кориснике”, казао је Еровић.
Да је некада боље научити човјека да лови рибу, него му исту поклонити, Хилал је више домаћинстава помогао куповином пољопривредних машина и крава.
У Расову код Бијелог Поља у току је изградња Хуманитарног центра Хилала, при Исламској заједници, површине 509 метара квадратних, који ће служити за централизацију свих активности, боље ажурирање података, као и мјесто на којем ће се пружати додатна помоћ сходно потребама.
Народна кухиња “Жене Бара” основана је прије више од четири године. На дневном нивоу, спремају 250 топлих оброка за суграђане који су ивици егзистенције, за изнемогле, болесне… Само у прошлој години, “Жене Бара” припремиле су више од 61.000 куваних оброка.
Извор: vijesti.me
