„Црна Гора је дуго била центар шверца цигарета и кокаина, али се у последњих неколико година развила у центар трговине криптовалутама“, пише немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг.
„Прича је и замршена и многострана. Она одаје много тога о односу криминала и политике у Црној Гори, али и о томе како се сиромашне земље и економија криптовалута такмиче у проналажењу нових извора прихода и како притом добију по носу“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг у тексту под насловом: „Крипто-кримић у Црној Гори“.
Најпре се подсећа на познате биографске податке ухапшеног јужнокорејског држављанина До Квона – његово студирање на Стенфорду, пионирску улогу у свету криптовалута с његовом фирмом Terraform Labs и развојем криптовалуте „луна“.
Потом следи спектакуларни слом фирме и валуте у мају 2022. који је од До Квона створио једног од најтраженијих превараната и бегунаца на планети. Направио је дуг од 40 милијарди долара, а ако се урачуна и слом тржишта криптовалута који је уследио, онда се, према рачуници „Њујорк тајмса“ коју аутор наводи, губици сумирају на два билиона долара.
Писмо које је пореметило изборе
„Квон је нестао, његово место боравка било је непознато – све док црногорске институције у марту нису објавиле да су га ухапсиле у Подгорици с фалсификованим костариканским пасошем, када је хтео да уђе у приватни авион за Дубаи.“ Суд у Подгорици одлучио је да су До Квон и један његов јужнокорејски пословни партнер криви за употребу лажних путних исправа и да су осуђени на четири месеца затвора. „Какве то везе има с кандидатом за премијера Милојком Спајићем? Квон је из затвора послао руком писано писмо. У њему је тврдио да ’има веома успешне инвестиционе односе’ са Спајићем. Осим тога, ’пријатељи у економији криптовалута’ дали су му (Спајићу) новац за предизборну кампању у замену за обећање да ће водити ’политику благонаклону према криптовалутама’.“
Писмо је објављено неколико дана уочи избора, а у кампањи је Спајићева странка „Европа сада“ била водећа снага, с обећањима о чланству у ЕУ и сузбијању криминала и корупције. Партија је, наводи немачки новинар, добила највише гласова, али је на изборима ипак прошла испод очекивања, јер су анкете уочи избора говориле о скоро 40 одсто подршке. „На крају је имала само тесну предност над проруским савезом који може да угрози формирање стабилне прозападне коалиционе већине“, пише немачки лист и додаје да је излазност била на рекордно ниском нивоу од 56 одсто.
„Спајић је брзо пронашао кривца: Квон, који је споменуто писмо уочи избора адресирао и на њега и које је процурело у локалне медије.“ Како пише Франкфуртер алгемајне цајтунг, Спајић је исказе из писма означио као лажне и као део прљаве политичке игре. „Квонови адвокати нису оспорили аутентичност писма. Дритан Абазовић, премијер и Спајићев политички ривал, с уживањем је искористио ту невољу.“ Лист наводи и Абазовићеве речи, који је рекао да не оптужује Спајића, али да се мора рашчистити шта се збива у црногорском миљеу криптовалута и сагледати да ли је она укључена у прање новца у корист финансирања предизборне кампање.
Трансакције дириговане из затвора
Аутор текста, новинар Франц Нестлер, набраја и активности До Квона у затвору које захтевају објашњења: „Мада су му одузети сви електронски уређаји, изгледа да је ухапшеном Квону пошло за руком да из једног електронског новчаника повезаног с њим пребаци 29 милиона долара, рекли су јужнокорејски тужиоци и тако потврдили вест агенције Блумберг, специјализоване за финансијске вести. Амерички и јужнокорејски тужиоци до сада су запленили три лаптоп-рачунара и пет мобилних телефона. Надају се траговима који воде до ишчезлих милијарди долара, које су широм света инвестиране у До Квонову валуту која је у међувремену потпуно безвредна.“
За црногорску јавност посебно је интересантан однос Спајића и До Квона. На саслушању су До Квонови адвокати негирали да је он финансирао Спајићеву кампању, већ да су то чинили други људи који се баве криптовалутама.
До Квон је у писму навео да има доказе о комуникацији и износима. Аутор подсећа и да је Спајић најпре порицао било какву везу с До Квоном, па да је онда признао да га зна од 2018. Тврдио је да је од До Квона тражио новац који је један сингапурски фонд – за који је Спајић радио – уложио у његову криптовалуту. До Квон негира такве наводе, тврдећи да је Спајић тражио новац за кампању, који није добио. А Спајић то негира.
Некад шверц – данас криптовалуте
„Милан Кнежевић, вођа проруског блока, другог по снази на изборима, каже да се радује због неочекивано доброг резултата његове партије, који је делом и последица проблема насталог због До Квона. ’Било би боље сусретати се с борцима Исламске државе – са њима бар знаш на чему си, али немаш појма шта ти људи раде са криптовалутама“, изјавио је Кнежевић, који седи у канцеларији украшеној сликом Владимира Путина.“
Немачки новинар на крају изводи закључак: „Криптовалуте и Црна Гора, то је до сада кратка, али интензивна прича. Дуго је Црна Гора била центар шверца цигарета и кокаина, али се у последњих неколико година развила у центар трговине криптовалутама. Године 2022. Спајић је, као тадашњи министар привреде, прогнозирао да би трговина криптовалутама за три године могла да сачињава трећину националног економског учинка.“
Аутор наводи и мишљење директора подгоричких „Вијести“ Жељка Ивановића који каже да се веровало да су криптовалуте следећа велика ствар, нови тајни рецепт који може да замени кријумчарење. „Али, чудотворно средство се показало као катастрофа“. Немачки новинар указује да До Квон није усамљена повезница с непрозирним светом криптовалута, наводећи да је руско-канадски оснивач омиљене платформе за криптовалуте „Ethereum“, Виталик Бутерин у мају добио црногорско држављанство, а Спајић је то с поносом објавио на Твитеру. На крају, ту је и мишљење министра унутрашњих послова Филипа Аџића, који каже да је нетранспарентно пословање криптовалутама „добро за организовани криминал, добро за финансирање тероризма и добро за прање новца“.
Д. Дедовић
Извор: DW
