Понедељак, 23 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 3СТАВ

Протести и академска заједница

Журнал
Published: 1. јул, 2023.
Share
Протест ,,Србија против насиља", (Фото: Редит)
SHARE

Да је у свим претходним годинама било мање “мудрог академског ћутања” можда наша политичка стварност не би била толико ирационална, и можда не би било неопходно да друштво након две деценије поново пролази кроз велику политичку кризу, у којој на десетине хиљада грађана из недеље у недељу демонстрирају на улицама само зато да би се доказало да власт није вечна категорија, већ да је први услов политичке рационалности једног друштва да власт буде смењива на нормалним и фер изборима

Протест ,,Србија против насиља“, (Фото: Редит)

У Србији већ неколико недеља трају највећи грађански протести након Петог октобра. Коначно ослобођени страха од актуелне власти и очигледно неспремни да више трпе застрашујуће политичке и економске последице једног од најштетнијих режима у историји Србије, грађани се сваке недеље окупљају у све већем броју. Протести су добили своју политичку артикулацију, захтеви демонстраната су јасно формулисани, и у наредним недељама и месецима ће се видети какав ће бити исход огромне политичке енергије за променама. Актуелни режим за сада реагује врло нервозно, доносећи углавном очајничке политичке одлуке, којима уместо да смирује тензије сваке недеље изводи све већи број грађана на улице. Имајући у виду укупна политичка дешавања у нашој земљи и мноштво кризних догађаја у последњих неколико месеци, али узимајући такође у обзир да су актуелне демонстрације само наставак бујања огромног грађанског незадовољства исказаног на континуираним демонстрацијама у претходних неколико година, јасно је да се актуелни политички режим налази у силазној путањи.

,,Одузимање” важних институција државе од грађана

Последњих недеља демонстрације су добиле непосредну подршку појединих професија, пре свега глумаца, али и академске заједнице, чији је проглас прочитан на грађанском окупљању, 9. јуна. Све већи број професора, научних истраживача и асистената са универзитета и научних института у Србији потписује подршку актуелним демонстрацијама.

Иако нема никакве сумње да је оваква подршка демонстрантима на улицама у овом моменту врло важна, тешко је отети се утиску да, када је у питању академска заједница, она стиже прекасно. Све оно што се у поменутом прогласу академске заједнице наглашава (непостојање слободе медија, загађеност јавног простора мржњом и насиљем, непостојање политичке одговорности, поданички однос према власти, итд.), као што сви то добро знамо, није почело у последњих неколико месеци, већ траје већ више од десет година.

Уз то, да подсетимо и на још неке битне чињенице – актуелни политички режим успео је да потпуно “одузме” од грађана све важне институције државе. Судство и тужилаштво налазе се под потпуном контролом актуелне власти. На велика врата је уведен један од најекстремнијих облика “зверског капитализма” који систематски осиромашује средње и ниже слојеве друштва, а малом броју појединаца омогућује енормно богаћење. Државни здравствени систем је готово потпуно уништен, и ми већ дуже време живимо у стварности у којој ће се лечити само они који имају пара. Образовни систем се подређује партикуларним интересима страних инвеститора, истовремено највећу корист од нашег високог образовања имају углавном тржишта рада у развијеним западним земљама, док универзитетско образовање постаје све недоступније за сиромашније слојеве грађана.

Дуго ћутање

Протест испред зграде скупштине, (Фото: Редит)

До оваквог језивог политичког и економског стања непосредно су довеле конкретне политичке одлуке које је актуелни режим доносио у последњих једанаест година. Отуда не можемо, а да се не запитамо – зашто се академска заједница оглашава тек сада?

Изузимајући појединце који се могу избројати на прсте, академска заједница свих ових дугих једанаест година “мудро ћути” у својој “кули белокосној”, ужива у својим привилегијама, класном комфору, занесена својим “академским” проблемима, без пуно емпатије и солидарности. А да се подсетимо и тога – када су после Француске револуције, у време када је у политичком смислу заснован савремени свет, оснивани модерни универзитети, веровало се да управо образовање треба да буде основ новог светског грађанског поретка, заснованог на поштовању људских права, једнаким шансама за све, и стављању знања и науке у службу напретка друштва.

Отуда улога оних који раде на високошколским установама и научним институцијама не треба да буде да се само прилагођавају већини грађана у актуелним политичким дешавањима, те да се на време престројавају када до политичких промена дође, већ управо супротно – да се храбро и, пре него што то сви остали учине, јавно противе лошим политичким одлукама, те да осталима гласно указују на погубност уништавања институција државе, раслојавања друштва или отвореног увођења грађанског друштва у најнељудскији облик капитализма.

Да је у свим претходним годинама било мање “мудрог академског ћутања” можда наша политичка стварност не би била толико ирационална, и можда не би било неопходно да друштво након две деценије поново пролази кроз велику политичку кризу, у којој на десетине хиљада грађана из недеље у недељу демонстрирају на улицама само зато да би се доказало да власт није вечна категорија, већ да је први услов политичке рационалн

Проф. др Зоран Димић

Извор: Време

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Услов за улазак мањина у владу раскид савеза са ДПС-ом
Next Article О Андрићевом језику и стилу Андрићем самим

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Почео Фестивал „Под липом“ у организацији Арт клуба „Прво писмо“, (ВИДЕО)

Дводневни Фестивал, насловљен „Под липом“, почео је програмом „Поетика у граду Н“, који је одржан…

By Журнал

Данас је Лазарева субота, зашто се у народу овај празник зове и Врбица

Верници Српске православне цркве данас славе Лазареву суботу или Врбицу, празник посвећен васкрсењу праведног Лазара…

By Журнал

Франсоа Вијон: Велико завештање

Пише: Франсоа Вијон и Станислав Винавер Дело Франсое Вијона остало је до данашњег дана загонетно.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 3Спорт

Рутина

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 3СТАВ

Радован Бећировић – заточник православних царских лаври

By Журнал
ДруштвоСТАВ

Табашевић: Певај Мухареме, напокон певајмо

By Журнал
Насловна 1СТАВ

Скај апликације: гром у диригенте ДПС-а

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?