Недеља, 13 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 5

Подгорица још чека споменик Бориславу Пекићу

Журнал
Published: 26. јун, 2023.
Share
Борислав Пекић, (Фото: Недељник)
SHARE

Од смрти Борислава Пекића прошла је 31 година, а у Подгорици, његовом родном граду, не постоји нити споменик, нити музеј посвећен једном од највећих књижевника постмодерне

Борислав Пекић, (Фото: Недељник)

У центру Подгорице, у улици Слободе гдје је Пекић живио и имао кућу, данас само стоји табла, за сваког туристу, а и локалца једва примјетна.

Са једне стране немарност бивших градоначелника, а са друге нада – нова подгоричка власт која има одговорност према добитнику Његошеве награде.

Асистент на Универзитету Црне Горе Ксенија Ракочевић сматра да би Подгорица као мјесто у ком је рођен и гдје је провео првих 11 година свог живота до сада требало да „искористи“ ту чињеницу.

„И то не само подизањем споменика, већ и на друге начине скрене пажњу да је један од најважнијих, по мом личном ставу, најважнији јужнословенски постмодерни писац из Подгорице. Писци попут Борислава Пекића, ријеткост су, не само у нашим регионалним оквирима, већ у европским, па и свјетским. И Борислав Пекић је био управо то, европски писац“, сматра Ракочевић.

Ако се промишља о разлозима због којих се ранија подгоричка власт односила према лику и дјелу једног од најчувенијих Подгоричана, окарактерисати га било како, осим немарним, Ракочевић, ипак, сматра да то не би било поштено према самом Пекићу.

„Локална власт у ранијем периоду као да се према чињеници да је Пекић рођен овдје односила са дозом стида, а не поноса. Шта је у позадини тог односа, морали бисте да питате бивше секретаре за културу Главног града, као и бивше градоначелнике“, изричита је она.

Борислав Пекић, (Фото: Архива)

Неријетко је, како каже, пролазила поред његове родне куће и размишљала шта би било да је његова кућа рођења у центру Лондона или Париза.

„Сигурна сам да све не би остало на једној табли, једва видљивој и становницима Подгорице, а камоли туристима. Овакав начин такође много говори о односу бивше локалне власти према културном туризму, као и богатом нематеријалном наслеђу“, оцијенила је Ракочевић.

Простора је пуно, а надајмо се да ће нова локална власт имати више слуха за идеје, као што би, на примјер, била Кућа сјећања.

„Мислим да је пуно простора за нешто такво. То у свијету није необично. Рецимо, Песоина кућа у Лисабону се налази на периферији града, а у кући у којој је становао“, закључила је Ракочевић.

Пекић је, подсјетимо, рођен 1930. године у главном граду Црне Горе. Будући да му је отац био високи државни функционер, породица Пекић се често селила, па је Борислав живио и на Цетињу.

Добитник је НИН-ове награде за роман „Ходочашће Арсенија Његована“ из 1970. године и низа других признања.

Улица у насељу Загорич и у Никшићу

Савјет за давање приједлога назива насељима, улицама и трговима предложио је прије неколико година да у Мјесној заједници Загорич имена једна од улица носи име Борислава Пекића.

Улица се простире се од Улице пиперске код општинских стамбених зграда на сјевер, лијевом обалом Мораче у дужини од 900 метара.

Улица са именом познатог писца налази се и у граду под Требјесом.

Александра Бошковић

Извор: РТЦГ

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Луди летњи плес
Next Article Љиљана Благојевић: Данас и антифашисте проглашавају за злотворе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Мук ,,Српског Света“ на гажење елементарних људских права

Иако се и у Африци поштују елементарна људска права на своје име, презиме и етничко…

By Журнал

Цртица о културним идентитетима (сликарство и пјесништво)

Пошто се и сликари и пјесници остварују уз помоћ друштва и имају константну потребу да…

By Журнал

Аковски Кадиров

Пише: Небојша Јеврић  Први СОП – Српски одбранбени пас који је стигао из најбољег легла…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоПолитикаСТАВ

Професорица подметања и фалсифицирања: Одговор Оливери Комар

By Журнал
ДруштвоПолитика

Демостат: Војна вежба Србије и Сједињених Америчких Држава

By Журнал
Друштво

Дани опасних маневара на Пацифику – носачи авиона, двогледи и пројектили

By Журнал
ДруштвоНасловна 5СТАВ

O, брате, гдје си?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?