Захваљујући новим открићима, лечење би ускоро могло да буде краће и лакше. Наиме, план је да пре почетка узимања лека из крви буде урађена ДНК анализа, а лекар ће онда знати шта тачно треба да препише од лекова.
Научници Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) тренутно раде на пројекту који би за неколико година много могао да помогне у одабиру праве терапије за пацијенте у Србији који болују од тешких обољења, тако што би уз помоћ обичног теста из крви могли да лекарима омогући увид у ДНК структуру и најефикаснији лек и потребну дозу.
– Пројекат има за циљ да анализира популација Западног Балкана и да ми прочитамо сва слова у 250 генома здравих људи, као и да видимо које су то најчешће фармакогенетичке промене за које би вредело увести овај тест да би се побољшало лечење, односно да не би било нежељених ефеката – објаснила је за 24седам др Бранка Зукић, научна сарадница на ИМГГИ.
Зукићева додаје да ће на основу тих резултата бити дизајниран и посебни електронски алат који би помогао лекарима да тумаче ДНК резултат пацијента.
– Ако неко треба да пије неки лек, уради се један једноставан тест и ви знате да ли пијете праву дозу лека, или вам треба пола дозе зато што имате неку грешку због које ће лек имати нежељена дејства. Та нежељена дејства некада могу да буду јако тешка, па чак и фатална. Значи, ово није генска терапија да би ви генима лечили болести, већ само да разумете шта пише у генима како би могли правилно да се лечите конвенционалним лековима – каже др Зукић.
Резултати за два дана
Што се тиче теста, он би се радио из крви а након два дана би били готови резултати на основу којих би знао шта је потребно од лекова и у којој дози.
Др Зукић објашњава да различити људи другачије реагују на исте лекове, а те „фине разлике у нашем ДНК“ одређују како ћемо ми који лек да метаболишемо и да ли ће он имати неке нежељене ефекте.
Међутим, предност овог тестирања је и у томе што се може одредити ефикасност неког лека за који нисте сигурни да ли ће деловати код пацијента.
Наравно, постоје лекови који се често користе попут парацетамола, и за које се ефекти већ знају из искуства. Али за лечење, рецимо, неких карцинома ситуација је другачија.
– Када имате неку комплексну терапију од више лекова, онда је важно да не губите време већ да дате пацијенту прави лек у складу са његовим ДНК записом – објашњава она.
Др Зукић наглашава да се на ИМГГИ већ 20 година баве баве фармакогенетиком и успели су да помогну да се лечење акутне лимфобласне леукемије код деце у Србији унапреди тако што је уведен један једноставан тест.
– И сада у Србији свако болесно дете се тестира и нема нежељене реакције на лек, а излечење може да буде боље и брже – објаснила је научница.
Не кошта много
Ова врста тестирања још увек није довољно заступљена у нашој земљи, а управо се научници са ИМГГИ боре да буде што приступачније.
– То није компликовано у техничком и технолошком смислу, већ више због тога што људи не разумеју, а здравствени систем не препознаје. Зато ћемо ми да урадимо и фармако-економску студију па да пресаберемо све трошкове и објаснимо зашто је боље увести персонализовану терапију – каже она.
Оно што је најбоље у читавој причи јесте да технолошки ово тестирање већ може да се ради, али је једини проблем увести га у систем.
– Овај наш пројекат се завршава за две године и тада ћемо дати препоруке здравственом систему шта би било од користи пацијентима. Тада ћемо знати које тестове би било добро радити за читав Западни Балкан. То не зависи само од нас, већ и од државе, али је она показала интересовање и делује ми да ће подржати – каже она.
Др Зукић додаје и да ти фармакогенетички тестови нису много скупи и коштају око две-три хиљада динара. Каже и да би се ови тестови радили за терапије код неких тежих болести као што су кардиоваскуларне, аутоимуне, канцера и слично.
24sedam.rs
