Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Откопавање заборављене прошлости Требиња, како је историја закопала двор Немањића

Журнал
Published: 15. јун, 2023.
Share
SHARE

Археолошка истраживања у Требињу, открила су да је сахат-кула, из 18. века, надзидана на средњовековне темеље вероватно палате или дворца са црквом и звоником. У тој вишеспратној грађевини столовали су и Немањићи, а међу њима и краљица Јелена Анжујска, која је из Требиња владала српским земљама крајем тринаестог века.

Испод самог музеја откривен је наставак широких бедема, све упућује на то да је овде заиста постојао град са палатом и црквом. Требиње се помиње још у 10. веку, као седиште жупе Травуније и кнеза Војислава.

Од 1168. до 1375. је под влашћу Немањића, и по смрти краља Уроша, краљица Јелена Анжујска, из ових двора влада српским земљама. Али, та богата прошлост, остала је под новим грађевинама – прво из турског, а потом и аустроугарског периода.

„Од 2013. вршена су ископавања у дворишту музеја и тада је откривена у ствари, грађевина, један грађевински комплекс који чине бедеми, који су ширине метар четрдесет, уз те бедеме, правоугаони објекат који би могао да буде нека врста палате. Такође, испод сахат-куле, која је изграђена 1738. године, на нивоу од два метра дубине, ниво средњовековног утврђеног Требиња и степениште које води на тадашњи звоник“, наводи директорка Музеја Херцеговине у Требињу, Ивана Грујић.

У архиву Музеја пронађена су и писма проте Стевана Правице, с почетка 20. века, која потврђују ту претпоставку: он се обраћа Земаљској влади и музеју у Сарајеву, митрополиту и тадашњем начелнику општине Требиње, и моли да се истраже остаци требињског манастира, али и да се спречи на том месту предвиђена градња аустроугарског војног објекта.

„Он је у последњем писму написао да је покушао све што је до њега, али да није успео никога да заинтересује и да спречи изградњу аустроугарске касарне, управо на месту средњовековног старог града“, објашњава директорка Музеја Херцеговине.

Од 1989. овде је Музеј Херцеговине. Двориште је затрпано почетком 20. века, ниво знатно подигнут и тек археолошка ископавања откривају старије грађевине.

Успостављена сарадња са Заводом за заштиту споменика културе Србије, наравно и са Заводом у Бањалуци, даје наду да ће се прича о требињском средњовековном граду наставити – истраживањима, презентацијом, евентуално и реконструкцијом читавог комплекса.

Извор: Јелена Божовић/www.rts.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Сада је најбољи онај дечак који је сањао другачије снове
Next Article Поплочавање сукоба: Брже, јаче, насилније

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

НСПМ Истраживање: Србија, септембар 2025. (I)

Србија (без КиМ) август - 8. септембар 2025. истраживање телефонско репрезентативни узорак испитаника: 1050 Резултати…

By Журнал

Синан Гуџевић: Пoртрeти Mуризa Чoкoвићa

Пише: Синан Гуџевић У завичајном музеју Новог Пазара изложени су цртежи и портрети Муриза Чоковића. Слике,…

By Журнал

Највећа научна превара свих времена: Свет преплавили лажни радови – погубне последице у медицини

Велики број академских установа широм света гледа на број публикација као на мерило научне вредности…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Језера имају више микропластике него океани

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 1ПолитикаСТАВ

Рајковић: Вол Стрит, долар, злато, јод и нуклеарна катастрофа 

By Журнал
ДруштвоКултураМозаик

Коријере: Писмо доказ да је папа Пије Дванаести имао детаљне информације о Холокаусту

By Журнал
ДруштвоМозаик

Ко је одговоран за глобалну кризу на тржишту житарица

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?