Дакле, сви су задовољни, сви славе, и без никога од њих неће бити могућа стабилна Влада. А то једноставно математички, физички, логички није могуће. То да су баш сви они у улози „кључног и неизоставног“ фактора.
Ајде што то они раде ради сопственог тим-билдинга и ширење оптимизма послије очигледних стропоштавања унутар својих редова, али зашто то у тој мјери преносе медији, и зашто се свим тим ауто-подстрекивањима баве сви аналитичари редом?
Подгоричани знају рећи, у исказивању одлучности: „А ако ћеш, без мене“, „Немој без мене“… подразумијевајући оно злокобно „остао“. Смисао пријетње, или, боље рећи, клетве, очигледан је. Или ће се то десити или мене неће бити.
Е управо тако дјелују и искази Милана Kнежевича и Данијела Живковића. Ако ће се Влада правити „без мене“ – не било ме. Тиме се хтјело рећи да је, по њима, Влада незамислива без њих, а ја вјерујем да, ако их мандатар заобиђе, њих више неће бити на хоризонту. Политичком, дакако…
Филип Драговић
