Пораст вршњачког насиља, 70 одсто више самоубилачких тенденција у односу на 2019. годину и плач васпитачица јер не могу да контролишу трогодишњаке чуло се на заједничкој седници Одбора Народне скупштине за просвету, науку и омладину и Одбора за унутрашње послове, државну управу и локалну самоуправу Словеније. Указано је и на недостатак аутономије школа, проблем толеранције у образовању и проблеме због технологије.
Након вишечасовне расправе, чланови одбора су, између осталог, наложили Министарству просвете да проучи законску регулативу и предложи евентуалне измене којима би се наставницима, васпитачима и директорима вратили педагошки ауторитет и професионална аутономија. Предложили су Министарству и доношење прописа за ефикасно поступање у случајевима вршњачког насиља и девијантног понашања ученика, као и анализу мера и законских измена које су усвојиле друге земље чланице ЕУ за спречавање насиља. Предложили су Заводу за школство Републике Словеније да преиспита образовне планове у основним школама и да препоруке за надоградњу, а Влада је позвана да проучи иницијативу да се злостављање на интернету класификује као кривично дело као у свим земљама ЕУ и да у року од три месеца припреми измене и допуне законодавства за ефикаснији третман насиља на мрежама.
Одбор, међутим, није прихватио да се у случајевима насилничког или девијантног понашања деце ограничи могућност мешања родитеља у стручне одлуке школа и дефинише њихова обавезна сарадње са стручним службама. Како је објаснила Луција Тачер у консултацији са министарством закључили су да је реч о мерама „које школе већ могу да регулишу својим актима у оквиру образовно-васпитне делатности школа”. Међутим, директори упорно истичу да немају те могућности. Такође нису донели одлуку којом би се дозволило да насилна деца буду привремено удаљена из одељења или школе и да се укључе у привремени третман код квалификованог тима стручњака. Тацер је објаснила да је основна школа обавезна и да из ње није могуће одстранити дете, али је истовремено додала да ће Министарство радити и сарађивати са школама на јачању њиховог ауторитета и аутономије.
Удружење пријатеља младине Словеније може потврдити да је вршњачко насиље у порасту, рекла је Дарја Грозник: „Том телефон је био замишљен као телефон општег типа, али је постао кризни телефон.” Она је додала да је број пријава самоубилачких тенденција повећан за 70 одсто у односу 2019.
Председник Студентске организације Словеније Симон Трушевич подсетио је на позив за увођење прегледа менталног здравља у систематске прегледе деце и адолесцената: „Предлажемо да Министарство здравља започне бар пилот пројекат са овим пројектом.” скренуо је пажњу и на онлајн насиље: „Деца до осам година проводе на интернету до два сата дневно, а од осме до 18 година и шест сати. Забрана није решење, али контрола је неопходна”.
Представници министарстава су истакли да је превенција кључна и да је законска регулатива мање-више добра. Државни секретар у Министарству правде Валерија Јелен Коси рекла је да се припрема нови закон о поступању према малолетним преступницима, али да досадашње анализе показују да нема потребе за снижавањем старосне границе за кривичну одговорност, која је тренутно 14 година.
Борут Маролт, директор Завода за образовање и васпитање Логатец, упозорио је: „У нашој популацији данас доминирају деца са попустљивим васпитањем. Недостају им ограничења, обавезе и фрустрације. То су деца родитеља који су и сами одгајани пермисивно.” Он је додао да емпатија није урођена: „Егоцентричност се мора елиминисати. Имамо 19-годишњаке који немају емпатију и који су са 15 година били насилни према родитељима”.
Директорка Стручног центра Планина, Леонида Залокар пред крај седнице изнела је детаљ који највише забрињава:
„Не знам да ли сте свесни да васпитачице плачу, јер не могу да контролишу трогодишњаке”, преноси Дело.
Извор: Г. Ч. / politika.rs
