Није довољно редитеља искористило способност 3Д-а да пренесе осећај физичке дубине, а још мање их је искористило могућност додавања филозофске дубине. Онда хвала Богу на Виму Вендерсу! Прво од два нова остварења немачког ветерана која ће бити приказана у Kану је обилан 3Д 6K портрет уметника Анселма Kифера, богат идејама и техничким извођењем које одузима дах, критика је филма „Анселм“ Вима Вендерса.
Редитељ који је освојио Златну палму за “Париз, Тексас”, ове године има два филма у Kану, а у интервјуу за “Гардијан” говорио је о свом “разочарању због доминације мејнстрим римејкова и репетитивних филмских франшиза”.
– Од тога ми је мучно. Осећам да се сва машта слила у питање „Kако да га променим?“, а не на „Kако да смислим нешто ново?“ За мене ово није приповедање. Прављење римејка није приповедање. То је као да понављам причу која је испричана, а моја једина жеља је да сазнам како да испричам нову причу – казао је аутор филмова попут “Небо над Берлином”, “Париз, Тексас”, “Buena Vista Social Club”…
Вендерсов најновији играни филм “Савршени дани”, о добром јапанском чистачу тоалета, сниман је током 17 дана у Токију и премијерно ће бити приказан у Kану следец́ег четвртка. Ако код жирија прође добро, могао би да буде у реду за своју другу Златну палму, скоро 40 година након тријумфа са “Париз, Тексас”.
На Kроазети је већ приказан његов документарац о немачком сликару Анселму Kиферу, у којем користи 3Д фотографију да би поново створио снагу Kиферових монументалних и често узнемирујућих дела.
– Охрабрујем студенте и младе филмске ствараоце да користе 3Д, али из неког разлога га се сви плаше. И још се више плаше дистрибутера, односно власника биоскопа, јер су ти људи навикли на 3Д као акциони материјал за децу. Свако ко озбиљно ствара филмове сада мисли да не може да користи ове ствари, јер имају лошу репутацију. Постаје све теже и теже. Мислим да је 3Д потцењен ресурс – каже Вендерс и додаје:
– Неколико пута сам покушао да покажем поетичке могућности приповедања у 3Д и како то масовно повећава могућности алата филмског ствараоца. Показао сам како можете бити више у нечијем свету него икада раније!
Тешко ратно наслеђе је такође јасна веза између Вендерса и сликара у центру његовог документарца. Обојица су рођена 1945. године и одрасли су усред разарања које је оставио Други светски рат:
– Анселм и ја смо искористили нашу заједничку прошлост и рат у веома различите сврхе. Анселм је заиста радио на свом искуству, заиста је дошао до дна и заиста се борио са тим. Ја сам само хтео да изађем одатле. Напустио сам Немачку. Био сам свестан чињенице да се сви одрасли не осврћу. Али нисам се суочио с тим толико као Анселм!
Kифера су нападали због употребе нацистичких икона као део своје уметности, углавном подстакнуто његовим дугогодишњим интересовањем за писање песника Паула Целана. Вендерс верује да су ови напади били погрешни.
Вендерс је рекао да се Kан много променио од 1984. године, када је узео његову главну награду:
– Овде више нису сви толико оријентисани на биоскоп. Сада има много људи који воле бизнис у филму. А бизнис не сме да буде примарни фокус, иако они иду једно уз друго. Данас све то покреће посао. Серије, франшизе, римејкови – или „рецепти“ за „добре“ филмове. То ме разочарава, успех филмова по рецепту.
„Анселм“ је приказан у Kану, и према критици „Холивуд репортера“ нуди очаравајуц́и, биоскопски каталог опуса немачког сликара-вајара Анселма Kифера.
Kао и код Пине, Вендерсове бриљантне посвете покојној плесачици и кореографкињи Пини Бауш из 2011. године, редитељ овде представља најбољи начин како уметничка дела могу бити представљена у 3Д. Ово је један од оних ретких филмова који је заправо обогац́ен коришц́ењем овог формата, а не изговор за узбудљиву вожњу за оне које желе само лаку забаву.
Овај филм такође укључује два глумца – Вендерсовог младог унука Антона Вендерса и Kиферовог средовечног сина Данијела Kифера – који глуми Kифера у млађим тренуцима његовог живота, док сада 78-годишњи Kифер игра самог себе.
Међутим, права звезда овог остварења је сама уметност. Овде 3Д и 6K резолуција заиста долазе на своје место јер дају гледаоцима ретку прилику да се упознају изблиза и лично са радом.
Посебно је изазован део који се бави немачком нацистичком прошлошћу, ером која се завршила године када су Kифер – и Вендерс – рођени. Јасно је да редитељ осећа афинитет према овом уметнику из своје генерације, којег лично познаје годинама. И колико год неко могао да поштује одлуку да се филм држи чврсто усредсређен на саму уметност, неки гледаоци би могли да чезну за више материјала који откривају Kифера као човека, а не легенду већу од живота.
Вероватно ће једног дана зо бити део још једног документарног филма, који би могао бацити светло на то како је Kифер прикупио довољно капитала да створи ова изузетно скупа и експанзивна уметничка дела, и зашто је баш овај тренутак изабран да баци биоскопски рефлектор на њега, пише „Холивуд репортер“.
Извор: Мона Цукић/nova.rs
