Разиђе се она тмина црна…
Српско сунце засја с неба плава,
Весео се ислкик свуд’ заори:
,,Само слога Србина спасава!“
Поново је опет заблистала
Међу браћом: слога,љубав права,
Усхићењем Србин кличе сада:
,,Само слога србина спасава!“
Друге птице у заносном лету
Вију с’ изнад србинскијех глава
Слушајући гдје се громко ори:
,,Само слога Србина спасава!“
На оброзју српском помаља се
У свечаном руху, стара слава,
Сусрети је Србе, са ускликом:
,,Само слога Србина спасава!“
Ђ. Петровић
Извор: Глас Црногорца, Цетиње , 19. 03. 1889.
