Тамо ђе се српски крсташ вије
Посмрчетка косовскијех рана,
А сокола ђеслобода грије
Од тужнога, Од Видова-дана:
Уздиже се над земаљским створом,
Да светиње браниш и олтаре;
Да закрилиш Српство Црном Гором
Од небраће, Књаже Господаре!
У десници два Ти мача сјају,
Ка’ два сунца иза Ловћен-горе:
Један паклу, други лети рају, –
Крвав в’јенац носе одозгоре
Црни пака’ – мјесечева тама;
Ту си мачем вилу запл’јенио.
Док си први некрст обарао.
Да га сатресеш земаљскоме лицу,
Други ти се небу удварао,
Да очара ,,Балкаснку Царицу“.
Ка’ пјеснику, Књазу и јунаку
Српство поје, а свијет се диви;
А ти, Боже, мене чуј нејаку:
Пјесника нам, Господара живи!
Косовка дјевојка
Извор: ,,Црногорка“ Цетиње, 21. фебруар 1885.
