Са Владом Дритана Абазовића, потписан је текст уговора који је још дорађиван од времена кад је нуђен Кривокапићу. А у међувремену, Кривокапић је пањкан и оговаран као ”непријатељ Цркве и народа”. И то само из једног разлога: Кривокапића не контролише Вучић. А Вучић разумије феномен Црне Горе само и искључиво као ”нову Косовску Митровицу” и као ”нови сјевер Косова”. Углавном, као вјечно тињајући инцидент који с времена на вријеме треба гасити. А гасиће се само и искључиво из Београда. Из персективе тог неразумјевања Црна Гора није способна да постоји као демократска и грађанска држава. Чак и када је у питању власт овдашњих Срба у њој, власт људи наклоњених Цркви, чланова Цркве.
Пише: Наш стални дописник са Дивљег Запада, Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Током недеље смо на страницама Журнала могли читати и чути, зашто бивши премијер Црне Горе проф. Здравко Кривокапић не жали што он лично није потписао Темељни уговор са СПЦ.
Ова његова кратка прича открива нам до сада не баш јасну перспективу штетне политике београдске администрације. Штетну управо по српску националну ствар. Од Кривокапића, кога Београд не контролише, тражило се да потпише врло сумњив (правно оборив) текст уговора. И то се тражило маниром који се не би примјењивао ни на портира или курира. Нешто као: Дођи, или скокни вечерас до Патријаршије… И све то у моментима када још увјек није изабран нови цетињски митрополит.
Касније, са Владом Дритана Абазовића, потписан је текст уговора који је још дорађиван од времена кад је нуђен Кривокапићу. А у међувремену, Кривокапић је пањкан и оговаран као ”непријатељ Цркве и народа”. И то само из једног разлога: Кривокапића не контролише Вучић. А Вучић разумије феномен Црне Горе само и искључиво као ”нову Косовску Митровицу” и као ”нови сјевер Косова”. Углавном, као вјечно тињајући инцидент који с времена на вријеме треба гасити. А гасиће се само и искључиво из Београда. Из персективе тог неразумјевања Црна Гора није способна да постоји као демократска и грађанска држава. Чак и када је у питању власт овдашњих Срба у њој, власт људи наклоњених Цркви, чланова Цркве.
Ако је све ово тачно, понављам, ако је тачно: онда закључујем да нема већег непријатеља за српске националне интересе од искривљене визије Црне Горе коју тренутно има Вучићева власт према овдашњим Србима и овдашњем српском свештенству, свештенству и вјерном народу СПЦ које није одано Вучићу, и које не види Вучића као ”предсједника свих Срба” . Зато се на Пинку и Хепију готово па плакало и кукало послије Милатовићевог (а не Мандићевог) уласка у други круг предсједничких избора, и зато смо између два круга гледали и слушали престројавање Вучићевих гласноговорника у правцу Милатовића, а против Ђукановића…
До читања, у новом дану, Тачно у подне. Збогом.
