Консултовање „доктора Гугла“ за било који мањи или већи здравствени проблем за Марију Павловић из Београда је већ годинама навика. „Ако постоји брз начин да ми нешто тренутно помогне, онда покушам то, а ако ми не помогне, гуглам нешто ново. „За озбиљније ствари, наравно, идем код доктора, али код таквих проблема је стварно стресно читати на интернету шта све може да ти буде“, описује дугогодишње искуство ова 31-годишњакиња за ББЦ на српском. Али, информисање и тражење медицинских услуга на интернету почело је да се мења и на Балкану пошто се током претходних неколико година појавило више сајтова и апликација са овом наменом.
Сада је могуће обавити неуролошки преглед новорођенчади слањем видео снимка стручњацима путем интернета, саветовати се са лекарима преко апликације, а ту су и платформе на којима се клинике могу бирати и оцењивати попут смештаја на туристичким сајтовима. Телемедицина, односно примена модерних комуникационих технологија у здравству, може да помогне код „једноставнијих здравствених пробелема“, али не може у потпуности да замени традиционални „клинички преглед, без којег медицина губи смисао“, сматра инфектолог Моша Марковић.
„Неминовно је да ће у перспективи ићи све посредним путем, преко телефона или интернета, али док не видим пацијента, никакав закључак не могу да изведем – непосредни контакт пацијента и доктора је пресудан. „Свака информација која иде посредним путем од једне до друге особе губи квалитет – када закључујете посредно, а не непосредно, већа је и могућност грешке“, објашњава овај лекар у пензији за ББЦ на српском. Из Лекарске коморе Србије (ЛКС), као и Хрватског удружења болничких лекара (ХУБОЛ), нису одговорили на упит ББЦ-ја о практиковању телемедицине у овим земљама, као и предностима и манама тог приступа.
‘Букинг’ за медицинске услуге у Србији
Заказивање прегледа код лекара преко сајтова клиника за многе становнике Србије одавно није новост, као и информисање о докторима и установама преко друштвених мрежа, форума и других извора на интернету. То је инспирисало ауторе апликације Хипократија да направе платформу на којој ће људи у Србији моћи да обаве сваку од ових радњи, као и да поделе искуство које су имали са клиникама и лекарима. Пре него што су се упустили у детаљно разрађивање технолошких решења, творци ове платформе урадили су истраживање навика пацијената у Србији.
Оно је показало да чак 81 одсто њих пре одласка на преглед у приватне клинике на интернету претражује коментаре и оцене других корисника, а пандемија је утицала да тај број сада буде већи, наводи Саша Станојевић, један од оснивача, за ББЦ на српском.
Уколико утисци других нису били позитивни, 40 одсто оних који су размишљали о одласку у одређену клинику од тога одустану, додаје. Због тога су решили да направе платформу која би у области здравства била „попут Букинга у туризму“, каже Станојевић.
„Свака поликлиника, попут смештаја на тим сајтовима, има свој профил са локацијом, радним временом и докторима који за њих раде, можете директно да закажете преглед преко нашег сајта, а постоје и рецензије и искуства корисника за сваку појединачну клинику, које су подељене и према специјализацијама“, описује.
Марија Павловић, Београђанка која ради у сектору корисничке подршке, информације о болестима и установама углавном добија на Гуглу. Али, то неретко значи и да ће провести неколико сати на различитим сајтовима и форумима током потраге, као и мноштво непроверених и понекад опречних тврдњи, прича она. Због тога „увек има резерву према свему што прочита на интернету“, додаје. Употребом апликација попут Хипократије могла би да реши део проблема, али само донекле. „Верујем да то може да буде бољи систем – уместо да гуглаш тамо и овамо, гледаш овај, онај форум или друштвене мреже, ту можеш да нађеш све на једном месту“, каже Павловић.
Међутим, како каже, поверење у оно што би прочитала на таквој платформи „зависило од природе онога што тражи“.
„Код оваквих ствари ти треба лаичко мишљење – желиш да сазнаш да ли је неком нешто помогло, иако не знаш да ли би то и теби било од помоћи, тако да има и предности и мана“, сумњичава је Београђанка.
Извор: ББЦ
