
Локалне никшићке власти мијењају називе улица против чега се (стварно, гле чуда) буне ови што ћете их – да парафразирамо Тертулијанову логику – препознати по апсурду јер се:
> Боре против фашизма, а смета им што ће једна улица носити назив по човјеку који је извршио атентат на Павелића.
> Начелно се боре и за цивилизацијске вриједности, а смета им што ће улице носити имена по Андрићу, Селимовићу и Милошу Црњанском.
> Смета им што ће бити преименована улица Вука Караџића, а и сами су је на Цетињу преименовали у Исландску.
> Смета им што ће Улица народних хероја носити име Св. Петра Цетињског, а тако су званично назвали будући национални стадион.
> Сматрају се поклоницима династије Петровић-Његош, а смета им што ће једна улица носити име по кнезу Михаилу Обреновићу, једном од највећих пријатеља Црне Горе у 19. вијеку, који је био носилац ордена књаза Данила, који је Црној Гори из Србије послао 5.000 пушака са муницијом док се ова борила са Турцима, и са којим је књаз Никола, на властиту иницијативу, потписао уговор о сарадњи чијим члановима бр. 2 и 3 обећава да ће „Црну Гору придружити Србији признајући Књаза Михајла за владаоца те цјелокупне српске државе” (директни цитат)
Па се ви онда чудите што на једној руци носе тетовирани лик Крста Поповића, а на другој Јова Капичића који је наредио његову ликвидацију, или што се истовремено и буне против инаугурације на Цетињу и залажу за њу.
Стефан Синановић
Извор: Фејсбук
