Атински полумаратон је догађај који сваке године заједно организују Хеленска атлетска федерација (СЕГАС) и град Атина.
Једанаести Атински полумаратон одржан је 19. марта по сунчаном и ветровитом времену.
Учествовало је 5.434 тркача од којих су скоро четвртина биле жене. Највећи број учесника био је старости од 34 до 49 година, а два најстарија учесника ималу су по 79 година.
Занимљивост ове трке је космополитизам грчке престонице у којој живе и раде људи са пет континената. Тако је на полумаратону било учесника из 52 земље, а најбројнији гости били су Американци, Немци и Французи, док је српских држављана било седам.
У мушкој конкуренцији победио је Панајотис Kараискос (1:07:59), а у женској Исмини Панајотопулу (1:17:46). Задњи учесник је прошао кроз циљ после 3 часа и 50 минута.
Упоредо са полумаратоном, који се рачуна за грчки државни шампионат, била је организована и трка на 5 километара у којој је учествовало седам хиљада тркача. Такође, по први пут, организована је и Породична трка у којој је учествовало 500 деце од 7 до 11 година, а пратио их је исти број одраслих.
Полазак испред Парламента
За све заказане трке, стартни пакети били су подизани у атинском Технополису, у близини археолошког налазишта Kерамикос. Технополис је некадашња фабрика гаса која је, пре двадесетак година, претворена у велики изложбени и концертни простор. По преузимању стартног пакета (20 € основни, 40 € са мајицом) учесници су могли да прошетају продајним салоном тркачке опреме и да се обавесте о дугопругашким такмичењима широм Грчке.
Стартни пакети могли су да се преузму искључиво пре дана трке, јер на месту трке није било административног особља са списковима и неподигнутим бројевима.
У недељу, бројни волонтери, махом адолесценти, врло љубазно и ефикасно су обавештавали учеснике и преузимали ствари на чување. Организатор је добро решио читав проблем ставивши све у велики парк палате Запион, посебно саграђене за прве модерне Олимпијске игре одржане 1896. године у Атини.
Полазак трке је дат у 9 часова, у четири таласа (по блоковима). Трка се, грубо речено, одвијала улицама око брда Ликабет, највише тачке града Атине (277 м). Стартна линија била је постављена у авенији Васлисис Амалиас, на тргу Синтагма, испред некадашње палате краља Отона коју је пројектовао немачки архитекта Фридрих фон Гартнер (1843).
После једне од аболиција монархије, 1924. године, и краљевог избеглиштва, зграда је претворена у парламент и тако је остало до данас.
Kалимармаро и Дромеас
Са Синтагме трка се наставила кроз авенију Панепистимиу, названу по атинском универзитету који се налази у великој неокласичној грађевини. Такође из времена првог грчког краља Отона.
У тој улици се некада налазила и Национална библиотека, данас пресељена у Фондацију Ставрос Нијархос, у модерну зграду коју је конструисао познати италијански архитекта Ренцо Пијано, иначе добитник нагреде Прицкер, зване Нобелова награда за архитектуру.
Непосредно испред трга Омониа, скренуло се у улицу Стадиу и наставило се према стадиону Панатинаикоса, званом Kалимармаро (лепи мермер). За стадион, саграђен пре скоро два и по миленијума у време атинског политичара Ликурга, употребљен је, као и за Акропољ, бели мермер са планине Пендели. Иначе, Атински маратон, звани Аутентико, који полази из места Маратона, стиже у Атину и завршава се управо на Kалимармару.
Од стадиона се наставило авенијом Василеос Kонстантину и успоном од преко два километара. На тој деоници се пролази поред Националне галерије, једног од најважнијих атинских музеја у коме је окупљена велика колекција грчке поствизантијске уметности. Потом се стигло до хотела Хилтон где се налази 12 метара висока скулптура од стакла “Дромеас” (1994) атинског уметника Kостаса Вароцоса.
Скулптура приказује тркача у покрету, а брзина је сугерисана материјалом, мноштвом водоравно повезаних стаклених плоча која сугеришу линије брзине знане из стрип уметности.
На крају авеније се скренуло у булевар Александрас где се налази атлетски спортски центар Панатинаикос. Низбрдицом се стигло до Трга Омоније, реконструисаног и отвореног пре три године. Одатле су такмичари, истом трасом, кренули у други круг.
Технички полумаратон сачињен од денивелација
Посебност атинског полумаратона је одуство равних деоница. Траса се све време или пење или спушта. Узбрдице су дуге и до четири километара, али не прелазе позитивну денивелацију већу од 230 метара. Свакако, таква стаза није предвиђена за обарање рекорда, међутим, она има небројене користи за учеснике.
Током трке, неопходно је непрекидно мењати ритам и водити рачуна о чувању и распоређивању енергије. Потом, веома је важно техничко прилагођавање корака како на узбрдицама, још и више током трчања низбрдо. Повећани напор изискује и правилно узимање окрепе коју су Атињани добро распоредили током читаве стазе.
Закључак би био да је атински полумаратон захтевно такмичење, али и врло занимљиво у тркачком и атлетском погледу.
Атински полумаратон се организује од 2012.
Атински полумаратон је догађај који сваке године заједно организују Хеленска атлетска федерација (СЕГАС) и град Атина. Ова трка је први пут организована 2012. године и на њој је учествовало 3.500 такмичара.
Од 2016. године, атински полумаратон се увек одржава треће недеље марта, означавајући тако долазак пролећа. Циљ атинског полумаратона, од самог почетка, био је да привуче искусне грчке и стране тркаче. Kао и оне који само желе да искусе шта значи учешће у тако популарном тркачком догађају.
Истовремено, циљ организатора је и привлачење туриста у вансезонском периоду. Стога, Атински полумаратон, иначе пуноправни члан АИМС-а (Међународне асоцијације маратонских трка и трчања на дуге стазе), налази се под покровитељством Националне грчке туристичке организације.
Овогодишња трка је оправдала напоре организатора, окупивши четрнаест хиљада учесника свих нивоа и оправдала репутацију техничке трке, али и великог празника спорта.
Извор: trcanje.rs
