Послије првог круга председничких избора десило се радикално тумбање политичке сцене Црне Горе. Није остао „камен на камену“. Тотални заокрет! Знаковити сломиврат. Једно је сигурно, партије условне побједнице 30. августа 2020. нису оправдале вољу и жеље својих гласача.
Толика је била грабеж за функције и мандате које су дијељене „по бабу и стричевима“ да се народу све то смучило до гађења.
Народ не воли оне који лицемјерно промовишу „једнака права за све“, а потом прво и одмах подијеле мјеста „по дубини“ својој родбини, а не најспособнијим људима у држави.
Народ не воли свађе, које му урнишу душу док води тежак живот сведен на голо преживљавање.
Политичари не знају шта народ не воли.
Срљају оковани у „љепоти“ своје „животне и политичке бајке“ да не виде како јуре у провалију.
Слијепци? Да! Политичари су слијепци, који не осјећају дубину инстинкта и природну интелигенцију свог народа.
Зато су дошли до зида и сада им је једина могућност опстанка, а не даљег стрмоглава, радикална промјена концепта својих партија.
Не само у домену програма и идеологије, већ и персоналног састава врха партија, стила политике, преиспитивање капацитета коалиционих партнера и много чега другог.
Савјетовати их шта да раде? Наравно да није потребно.
Ударац који им је задао литијски народ на предсједничким изборима је толико јак да ће им требати времена да дођу себи, па тек онда да покушају наћи најбољи модел даљег дјеловања.
Јер, све те партије су потребне Црној Гори, али у другачијем виду.
Сада изгледају као џунглаши с ланца пуштени. Звијери које желе да се само напласте док им се фућка за народ.
А народ то види, узима мач у руке и све посијече на изборима. Одвоји и главу од трупа.
Бистар народ. Опасан народ. Добар народ.
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
