Прошле године ЕПС и Србијагас су „коштали“ буџет скоро 2% БДП-а, односно око 1,2 милијарде евра. И ове године у буџету се предвиђа наставак субвенционисања енергетских предузећа. Уз то иду и враћање дугова, борба за подизање БДП-а, као и борба за инвестиције. Новца за субвенције нема, криза је у целом свету, тако да сада имамо само реинвестирање постојећих предузећа и реализацију већ склоплјених уговора
Српска економија се налази пред великим искушењима у 2023. години. Негативни сигнали долазе са свих страна: статистика бележи пад друштвеног производа у трећем кварталу, а ни прелиминарни подаци за последњи квартал нимало нису охрабрујући, држава је била принуђена на склапање обавезујућег стендбај аранжмана са ММФ-ом и притом је инфлација достигла ниво од 15,1% у децембру. На (не)прилике у нашој привреди негативно ће утицати и низак очекивани раст у ЕУ (по проценама Европске комисије свега 0,3%), која је наш највећи сполјнотрговински партнер.
Сполјнополитичка позиција Србије се додатно компликује због заоштравања међународних односа који су тешко поремећени услед рата у Украјини, али и заоштравањем између САД и Кине. Притисци Запада на Србију за увођење санкција Русији су све већи, а истовремено се тражи да се што пре постигне споразум о „коначном“ решењу статуса Косова и Метохије. Порука коју су 20. јануара председнику Вучићу предале дипломате из западне петорке (назване и „квинта“) је јасна; од Србије се тражи да „прогута жабу“ и прихвати чланство Косова у Уједињеним нацијама.
У четвртом кварталу прошле године стопа раста БДП-а била је 7%, а у првом кварталу ове године по „флеш-процени“ биће свега 0.4%
Привреда „жестоко“ укочила крајем године
Статистички подаци о кретању друштвеног производа у трећем кварталу показују жестоко успоравање привредних токова. Међугодишњи раст БПД-а је свега 1%; то је ниже и од последње пројекције Народне банке од 1,1%. У четвртом кварталу ствари су се додатно погоршале: према „флеш-процени“ Републичког завода за статистику, раст БДП-а у последњем кварталу је свега 0,4% на међугодишњем нивоу (коначни подаци биће објавлјени 28. фебруара, после заклјучења овог броја).
Пре само нешто више од годину дана, у трећем кварталу 2021. године стопа раста БДП-а је била скоро 8%, то значи да је стопа раста пала чак за 7% у претходних годину дана (у четвртом кварталу прошле године стопа раста била је 7%, а у првом кварталу ове године по „флеш-процени“ биће свега 0.4%). То показује драматично успоравање привредне активности, што Влада стално покушава да прикрије приликом расправе о економским темама, хвалећи се бројним „успесима“.
Економске тешкоће унутар ЕУ се осећају и у Србији – већ годину дана у Србију не долазе нови инвеститори, само се реализују инвестиције договорене пре почетка ратних сукоба
Влада је приликом израде буџета за ову годину (оптимистички) проценила раст друштвеног производа од 2,5%; неколико месеци пре тога, у Фискалној стратегији Влада је проценила је да ће стопа раста бити чак 4%. „Пад очекивања“ показује и да власт, бар делимично, „увиђа“ да преовлађују негативне тенденције и да економија клизи низбрдо.
Велико је питање да ли ће се остварити и пројектовани раст од 2,5%, пошто скоро сви независни економски стручњаци процењују да ће раст бити између 1,5 и 2%. Ситуација може бити нешто болја ако буде добра полјопривредна година, пошто је прошле године велика суша значајно смањила приносе јесењих култура. На друштвени производ негативни ефекат ће имати и сиромашење становништва услед велике инфлације, што ће утицати на смањивање потрошње у овој години. Прошле године општи стандард становништва некако је „спасен“ наглим порастом дознака из иностранства од чак 60%. Део тога можемо захвалити и доласку великог броја руских државлјана због рата у Украјини, али питање је да ли ће се толики прилив наставити и ове године. Становништво је посебно погођено драстичним поскуплјењима (преко 50%) основних животних намирница, пре свега меса и млечних производа.
Тешка искушења око враћања дугова
Само за враћање доспелих обавеза и покриће текућег дефицита ове године држава треба да обезбеди 919 милијарди динара (7,8 милијарди евра). Толики новац више није могуће обезбедити под поволјним условима на финансијским тржиштима.
На десетогодишње обвезнице држава је била принуђена да плати камату од 3,1% плус шестомесечни еурибор, што тренутку писања овог текста износи 6,2%; петогодишња обвезница издата је са приносом од 2,9% плус шестомесечни еурибор. Еурибор ће и наредних месеци расти, јер ће Европска централна банка и далје подизати референтну каматну стопу, тако да ће камата коју ће држава плаћати ускоро прећи 7% годишње, а није исклјучено ни да достигне 8%.
Само за камате држава ће морати да плати преко 30 милијарди динара више него прошле године; нагли раст трошкова за камате ће се наставити и 2024. године. Време олаког државног задуживања државе и трошења на разноразне смислене и бесмислене пројекте је прошло и извесно је да нас очекује велико ограничење државне потрошње у наредним годинама.
Јавна предузећа подижу цене и потпирују инфлацију
Прошле године ЕПС и Србијагас су „коштали“ буџет скоро 2% БДП-а, односно око 1,2 милијарде евра. И ове године у буџету се предвиђа наставак субвенционисања енергетских предузећа.
ЕПС ће стати на ноге када се повећа производња углја у колубарском басену и отвори термоцентрала Костолац Б3. То не значи да ће проблеми ЕПС-а бити решени: компанија већ наредне године мора да покрене нови инвестициони циклус. Тај развој ће такође морати да буде делимично финансиран из буџета јер је ЕПС услед великог увоза скупе струје и продаје по ниској цени у лошем финансијском положају.
Поскуплјења струје и гаса ће негативно утицати не само на стандард становништва, него и на привреду. Влада је „обећала“ ММФ-у читав низ поскуплјења струје ове и наредне године, па ће поред поскуплјења од 8% од 1. јануара нова поскуплјења за 8% уследити 1. маја, 1. новембра и 1. маја идуће године. Гас је поскупео за 11% почев од 1. јануара, а уследиће низ поскуплјења од по 10%,као и за струју.
Предстоје тешке политичке одлуке
Међународни посредници све чешће помињу пролеће као рок за „коначно“ регулисање односа двејустрана. Маневарски простор Србије веома је мали услед великих притисака владе Аљбина Куртија на Србе који живе на северу Косова и Метохије. Ускоро ће бити расписани избори за четири општине на северу Косова, а на административним прелазима сваког тренутка може да избије нова криза око регистарских таблица, уз несагледиве последице.
Предложени „оквирни споразум“ који је западна петорка уручила председнику Вучићу је веома неповолјан за Србију; то чак каже и проф. Иво Висковић, који иначе сматра да и такав предлог треба прихватити. Евентуално одбацивање предлога посредника може бити окидач за нови конфликт, пошто су приштинске власти очигледно спремне да крену у репресивно решавање проблема у четири општине на Северу КиМ.
С друге стране, потписивање споразума у таквом облику лако може изазвати тешку унутрашњу кризу – између осталог, владајући режим није ни на који начин припремио становништво за такав сценарио. Поред инсистирања да се што пре прихвати неповолјан споразума око статуса КиМ, западни фактори врше велике притиске за увођење санкција Русији. Као и у случају неприхватања споразума око статуса КиМ, Србији се прети зауставлјањем европских интеграција. Додуше, у то већ мало ко и верује, али није исклјучено ни да ће уследити и блокада финансијске подршке ЕУ која је на нивоу од 200 милиона евра годишње.
Неизвесност коју доноси рат
Рат у Украјини ће негативно деловати на економију не само Европе, већ и целог света. У овом тренутку не види се крај тог сукоба; напротив, постоји велика могућност да дође до ескалације уз несагледиве последице. Запад ће Украјини дати и стотинак модерних тенкова; Украјина вапи и за ловачком авијацијом, па није исклјучено ни да ће и то дати уколико се рат буде одвијао у руску корист.
Економске последице рата које ЕУ трпи мере се стотинама милијарди евра, првенствено због високе цене природног гаса, као и санкција према Русији.
Економске тешкоће унутар ЕУ се осећају и у Србији – већ годину дана у Србију не долазе нови инвеститори (само се реализују инвестиције договорене пре почетка ратних сукоба). Докле год рат буде трајао тешко је очекивати инвестициони залет као претходних пар година када је Србија успевала да обезбеди прилив страних инвестиција од преко три милијарде евра годишње.
Велика искушења за истрошени режим
После више од десет година власти режим Александра Вучића се очигледно истрошио и не може да понуди решење за тешке проблеме са којима смо суочени. Услед низа грешака у сполјној политици, Србија је доведена у ћорсокак и око косовског питања и око санкција Русији; поволјан исход се не види, какав год избор направили.
На друштвени производ негативни ефекат ће имати и сиромашење становништва услед велике инфлације, што ће утицати на смањивање потрошње у овој години
Да ствари буду још горе, на политичкој сцени не постоји реална алтернатива садашњој власти – чак и да се опозиционе странке које су против Вучића уједине и да после неких нових избора добију већину у парламенту, не види се како би могле да формирају иоле кохерентну власт. Притом, за неке од опозиционих странака се са мање или више основа претпоставлја да су спремне да буду део Вучићеве власти.
Ма шта Србија одлучила, тешко може да добије било какву значајну сполјну помоћ. ЕУ је суочена са великим унутрашњим проблемима; од ње се не могу очекивати нити значајна новчана средства, нити ће похрлити реке инвеститора, нити се може добити јасна перспектива за пуноправно чланство, чак и да се испуне сви могући и немогући критеријуми.
Далеко су времена у којима је било у изобилју новца на тржишту и када је Србија ухватила (без свог значајнијег доприноса) део тога таласа. Затезање монетарне политике свих водећих централних банака узроковало је нагли раст камата на финансијским тржиштима, што посебно погађа Србију. Све то се дешава уз велики раст дефицита сполјне размене, који је достигао алармантних 11,4 милијарди евра у 2022. години, што може да доведе до тешкоћа у одржавању нивоа девизних резерви и курса динара. Ово су подаци каква је заиста економска ситуација у Србији, без обзира на званично ширење „добрих вести“. Тешко да бисмо имали разлога за оптимизам и да имамо неупоредиво болју и способнију власт.
Богдан Петровић
Извор: Нова Економија
