Јуче је у Француској био “црни уторак“ како су удружени синдикати и најавили – масовни протести против реформе пензијског система паралисали су земљу. Према проценама синдиката, око три и по милиона људи изашло је на улице. Према проценама полиције било их је око милион и триста хиљада.
Ово је највећи штрајк у последњих 40 година у Француској, а овако историјски рекордан оџив објашњава се чињеницом да две трећине грађана сматра да је реформа неприхватљива. Упркос томе, влада и председник не попуштају. Штавише, прете да ће, ако ништа друго не буде могуће, искористити одредницу устава која влади омогућава да наметне закон – декретом.
Влада одбија преговоре
Јуче су стали аутобуси, трамваји, возови и авиони, две трећине наставника и део студената у школама и на универзитетима обуставило је рад. Запослени у болницама такође су изашли на улице. Улази у рафинерије до даљњег су блокирани због чега је обустављена испорука горива.
Докле ће трајати штрајкови нико не зна. Уједињени синдикати најавили су да ће позивати на обуставу рада и протесте све док влада не повуче предлог реформе. Најавили су наставак штрајка у суботу и у среду идуће седмице.
Синдикати рафинерија одлучили су, међутим, да наставе са блокадом улаза и тако онемогуће пуњење цистерни и дистрибуцију горива.
Да ли ће се поновити 1995. година када је влада морала да повуче предлог пензијске реформе после три недеље општег штрајка који је потпуно паралисао земљу ?
Влада за сада не показује намеру да направи било какав суштински уступак, чак ни намеру да разговара са синдикалним вођама.
Широк фронт противника реформе
Реформа пензијског система какву влада предлаже подразумева одлазак у пензију најраније са навршене 64 године живота – уместо садашње 62 и то под условом да имају пуне 43 године радног стажа. Они који имају мање од 43 године радног стажа ићи ће у старосну пензију са 67 година што је и сада старосна граница.
Реформом би били укинуте посебне бројне пензијске касе различитих професионалних група које у Француској постоје упоредо са општим пензијским режимом. Оне би све ушле у нови општи пензијски систем.
На овај начин влада је против себе отворила широк фронт противника реформе, од нотара и адвоката и осталих слободних професија припадника средње класе са струковним пензијским удружењима, све до радника и оних који раде тешке и слабо плаћене послове.
Владини лажни аргументи
Показало се да време није радило за владу јер се у последњих месец дана испоставило да су министар рада Оливие Дисоп и председница владе Елизабет Борн буквално обмањивали јавност, износећи нетачне податке о последицама реформе, а онда на крају признавали да то што су говорили није “баш тако“.
Рецимо, најављивали су као „посебно фотогенично“ достигнуће реформе да ће најнижа загарантована пензија износити хиљаду две стотине евра, да би се на крају испоставило да услове за ову висину пензије испуњава једва двадесетак хиљада пензионера. Као да је влада очекивала да се баш нико од посланика и сенатора неће посветити проучавању компликованих одредница реформе, срочених неразумљивим техничким језиком и “превести“ их народу који заступају у парламенту.
Ово, на први поглед неуко понашање владе већ смо видели приликом неуспешног организовања вакцинације почетком 2021. године када се испоставило да је организација вакцинације препуштена приватним саветодавним кабинетима, баснословно плаћаним – у име штедње. Они су као “под-раднике“ ангажовали јефтине “стручњаке“ да би се на крају све завршило епским фијаском, после чега су организацију вакцинације преузеле локалне и регионалне власти чији су људи радили за редовну плату.
Пензијски фонд намењен – крупној индустрији
Министар рада и премијерка тврдили су да се реформа пензијског система мора спровести јер су пензијске касе већ у дефициту и биће у дефициту од око 17 милијарди евра 2027. године. Испоставило се да су све пензијске касе у суфициту, да имају резерву да се “покрију“ чак и уколико је пројекција коју влада износи реална.
Испоставило се, такође, да пројекција владе није реална и да многе параметре није узела у обзир као, на пример, чињеницу да у будућности, када послератна “бејби-бум“ генерација биолошки нестане, број пензионера неће расти садашњим ритмом и неће оптерећивати буџете пензијских каса.
Уосталом, и сами синдикати понављају да су спремни и вољни да разговарају о реформи, подсећајући да је оваква реформа неприхватљива јер одговара једино интересима владиног саветника, америчког Блек рока, највећег инвестиционг фонда на свету, који је и један од највећих (ако не и највећи) власник пензијских фондова.
Очигледни циљ председника Макрона, владе и саветодавног Блек рока је да се уведе систем који би највећем броју људи, укључујући и оне са тешким занимањима, смањио пензије и довео их у ситуацију да раде до 67 године када одлазе у старосну пензију. Овакав систем стимулисао би грађане да се окрену приватним пензијским фондовима.
На крају је и сам министар економије Брун Лмер, укљештен у замку питања и одговора, признао новинарима да ће од новца из будуће јединствене пензијске касе, влада финансирати и ствари које се непосредно не тичу пензија.
Француска је презадужена, њен дуг је прешао три хиљаде милијарди. Влада је без постављања услова због пандемије и поскупљења енергије крупној индустрији поделила 160 милијарди евра, док су средњим и малим предузећима дељене “умирујуће“ суме „новца из хелихоптера“. Неко ово мора да плати.
Брига за владу и Блек рок
Овакав развој ситуације довео је до прекида ионако крхког поверења грађана у владу.
Неки аналитичари говоре о потенцијалној бомби социјалног револта у Француској јер многи су јуче протестовали не само против пензијске реформе већ и против инфлације и експлозије цена хране последњих недеља.
После бурне и незавршене расправе у Парламенту, сада Сенат у Паризу расправља о кључним одредницама из текста реформе пензијског система. У четвртак 16. марта расправа се поново враћа у Парламент. Уколико влада и председник Макрон процене да у Парламенту не могу да добију довољну већину за подршку реформи пензијског система, влада би могла да прибегне примени члана устава 49-3 Пете Републике који влади даје могућност да закон наметне декретом и мимо воље парламента.
Став удружених синдиката је да ће прекинути штрајк уколико Парламент и Сенат гласањем подрже реформу. Уколико, међутим, влада и председник одлуче да наметну реформу, упркос масовним протестима грађана, синдикати су наговестили да ће позвати на наставак општег штрајка и протеста.
Председник и влада имају разлога за бригу. Довољно је да прочитају поруку на транспаренту који је носила једна девојка јуче на улицама Париза: “Он нама 64, ми њему 68“ (први број је алузија на минимум година за одлазак у пензију, а други је алузија на велике демонстрације 1968. године које су паралисале Француску, а председника Дегола натерале да привремено напусти земљу). Да ли ће Блек рок бити у стању да ово схвати?
Наташа Јокић
Извор: Балкан Магазин
