Наш „збуњени мозак“, покушавајући да одгонетне како да тумачи оно што види и чује, креће тада да ствара сопствене асоцијације и чини да свет овог иако незавршеног филма буде много већи и шири – огроман. Одавно у српском филму нисмо осетили такву радост стварања, али и неизмерну љубав према људима. И зато хвала Младомиру Пуриши Ђорђевићу за све и за овај победнички филм: „Уста пуна земље
Легендарни, недавно преминули аутор постхумно освајио „Политикину“ награду „Милутин Чолић“ за најбољи српски филм на 51. Фесту, док је у међународном програму са три освојене награде тријумфовао ирански „Трећи светски рат“ Хумана Сеједија.
Кадрови и сцене овог филма о човековој потрази за слободом, урезују се дубоко у гледаочеву свест стварајући утисак да у себи носе истовремено нешто јако озбиљно и нешто веома неозбиљно. Наш „збуњени мозак“, покушавајући да одгонетне како да тумачи оно што види и чује, креће тада да ствара сопствене асоцијације и чини да свет овог иако незавршеног филма буде много већи и шири – огроман. Одавно у српском филму нисмо осетили такву радост стварања, али и неизмерну љубав према људима. И зато хвала Младомиру Пуриши Ђорђевићу за све и за овај победнички филм: „Уста пуна земље“.
Ово је званично образложење једногласно донете одлуке чланова жирија за доделу „Политикине“ награде „Милутин Чолић“ за набољи српски филм на 51. Фесту, који је радио у саставу: редитељи Стефан Арсенијевић и Марко Ђорђевић и потписница ових редова – критичар и оснивач награде. Са Пуркетовим филмом „Уста пуна земље“, који је са нестварном енергијом и снагом снимао у својој 98. години (нажалост, постпродукцију није доживео) према истоименом роману Бранимира Шћепановића, свечано је и затворен овогодишњи Фест. Спојила се у њему Пуркетова концептуалне експерименталност и Шћепановићева снажна проза о људској самоћи и човековом страдању и створено је тако тестаментарно филмско дело да сведочи о стварању и трајању. И о незаборавном Пуркету, том интелектуалном „мангупу“ са шеретским осмехом, српским Маноелом де Оливеиром. „Политикину“ награду „Милутин Чолић“ уместо њега лично, чуваће у свом дому његова вољена ћерка Лидија…
Жири главног такмичарског програма у саставу: Јелена Митровић (продуцент, Србија), Лаза (сценариста, Мадагаскар), Јивана Стојиљковић (глумица, Србија), Винко Брешан (редитељ, Хрватска) и Петар Бенчина (глумац, Србија), једногласно је одлучио да награда „Београдски победник“ за најбољи филм припадне иранском “Трећем светском рату“ Хумана Сеједија. Иранцу је припала и награда за најбољу режију, а и за најбољу мушку ролу – глумцу Мохсену Танабандеху. Жири је за Сеједијев филм напоменуо да се „убедљиво издвојио својом слојевитошћу“ и да „кроз необичну љубавну причу говори о лепотама и трагедијама у нашој прошлости и садашњости те да је ова прича из Ирана постала универзална и дотакла заувек наша срца“. У образложењу награде за најбољу режију Хуману Сеједију каже се и да је „редитељски приповедао маестралном визуелном вештином, заводио хуморним дискурсом кроз причу о снимању филма и изненађујућим обртом шокирао личном трагедијом малог човека суоченог са корупцијом и злом“, док је за награђеног Танабандеха, који у филму маестрално тумачи лик Шакиба, напоменуто да „у интимни свет свог лика увлачи изузетном уверљивошћу и глумачким трансформацијама, да тананим и снажним средствима остварује глумачку игру која оставља без даха“.
Награда за најбољи сценарио припала је причи из шпанског филма „Звери“ коју су у косценаристичком садејству исписали Изабела Пена и редитељ Родриго Сорогојен ( и иначе стално сарађују у свим Сорогојеновим филмовима), а у образложењу стоји да је реч о „ препознатиљивој причи о нетрпељивости и страху од различитости, са моћним дијалозима који гледаоца уводе у свет нелагоде, страха и насиља“. За најбољу женску ролу награђена је неодољива и глумачки нестварно снажна Мароканка Ајша Тебе за улогу непоправљиво ветропирасте мајке Фатиме-Захре у изврсном филму „Проклети не плачу“ Физала Булифе. Иначе, овом филму припала је и награда међународних критичара Федеоре за најбољи европско-медитерански филм. Главни жири препознао је и велике вредности ангажованог антирасистичког аустралијског филма „Опстанак доброте“ Ролфа де Хира, па му је кроз награде за најбољи деби: глумици-натуршчику Маџеми Хасан и специјалну награду: редитељу де Хиру, изразио своје велико поштовање.
Један од најбољих примера са каквом се редитељском храброшћу и снагом, знањем и применом тог знања може направити дебитантски филм дала је у Главном такмичарском програму млада турска редитељка Салџан Ергун са својим дугометражним првенцем „Снег и медвед“ (српски копродуцент је Милош Ивановић). Овај филм је заслужено освојио награду „Небојша Ђукелић“ која се додељује за најбољи регионални филм, уз следеће образложење: „ Зналачки водећи гледаоце кроз наратив о злочину, редитељка поставља суштинско питање о моралним дилемама и начинима на које могу бити разрешене. Изузетним сниматељским приступом, гради се клаустрофобична атмосфера док је сугестивна употреба зимског пејзажа у служби сложених релација унутар једне изоловане средине. Због мистериозног односа између човека и природе, која утиче на комплексност радње, филм заслужује вишеструко гледање“.
Овогодишњи, 51. Фест организован је како је организован и прошао је како је прошао. Најважније је да је верне публике и сада било. На Фесту су почаст и признање доживели Лордан Зафрановић, Ден Тана, Барбара Сукова, Удо Кир и Настасја Кински. Довиђења до следећег Феста.
Дубравка Лакић
Извор: Политика
