Naš „zbunjeni mozak“, pokušavajući da odgonetne kako da tumači ono što vidi i čuje, kreće tada da stvara sopstvene asocijacije i čini da svet ovog iako nezavršenog filma bude mnogo veći i širi – ogroman. Odavno u srpskom filmu nismo osetili takvu radost stvaranja, ali i neizmernu ljubav prema ljudima. I zato hvala Mladomiru Puriši Đorđeviću za sve i za ovaj pobednički film: „Usta puna zemlje
Legendarni, nedavno preminuli autor posthumno osvajio „Politikinu“ nagradu „Milutin Čolić“ za najbolji srpski film na 51. Festu, dok je u međunarodnom programu sa tri osvojene nagrade trijumfovao iranski „Treći svetski rat“ Humana Sejedija.
Kadrovi i scene ovog filma o čovekovoj potrazi za slobodom, urezuju se duboko u gledaočevu svest stvarajući utisak da u sebi nose istovremeno nešto jako ozbiljno i nešto veoma neozbiljno. Naš „zbunjeni mozak“, pokušavajući da odgonetne kako da tumači ono što vidi i čuje, kreće tada da stvara sopstvene asocijacije i čini da svet ovog iako nezavršenog filma bude mnogo veći i širi – ogroman. Odavno u srpskom filmu nismo osetili takvu radost stvaranja, ali i neizmernu ljubav prema ljudima. I zato hvala Mladomiru Puriši Đorđeviću za sve i za ovaj pobednički film: „Usta puna zemlje“.
Ovo je zvanično obrazloženje jednoglasno donete odluke članova žirija za dodelu „Politikine“ nagrade „Milutin Čolić“ za nabolji srpski film na 51. Festu, koji je radio u sastavu: reditelji Stefan Arsenijević i Marko Đorđević i potpisnica ovih redova – kritičar i osnivač nagrade. Sa Purketovim filmom „Usta puna zemlje“, koji je sa nestvarnom energijom i snagom snimao u svojoj 98. godini (nažalost, postprodukciju nije doživeo) prema istoimenom romanu Branimira Šćepanovića, svečano je i zatvoren ovogodišnji Fest. Spojila se u njemu Purketova konceptualne eksperimentalnost i Šćepanovićeva snažna proza o ljudskoj samoći i čovekovom stradanju i stvoreno je tako testamentarno filmsko delo da svedoči o stvaranju i trajanju. I o nezaboravnom Purketu, tom intelektualnom „mangupu“ sa šeretskim osmehom, srpskim Manoelom de Oliveirom. „Politikinu“ nagradu „Milutin Čolić“ umesto njega lično, čuvaće u svom domu njegova voljena ćerka Lidija…
Žiri glavnog takmičarskog programa u sastavu: Jelena Mitrović (producent, Srbija), Laza (scenarista, Madagaskar), Jivana Stojiljković (glumica, Srbija), Vinko Brešan (reditelj, Hrvatska) i Petar Benčina (glumac, Srbija), jednoglasno je odlučio da nagrada „Beogradski pobednik“ za najbolji film pripadne iranskom “Trećem svetskom ratu“ Humana Sejedija. Irancu je pripala i nagrada za najbolju režiju, a i za najbolju mušku rolu – glumcu Mohsenu Tanabandehu. Žiri je za Sejedijev film napomenuo da se „ubedljivo izdvojio svojom slojevitošću“ i da „kroz neobičnu ljubavnu priču govori o lepotama i tragedijama u našoj prošlosti i sadašnjosti te da je ova priča iz Irana postala univerzalna i dotakla zauvek naša srca“. U obrazloženju nagrade za najbolju režiju Humanu Sejediju kaže se i da je „rediteljski pripovedao maestralnom vizuelnom veštinom, zavodio humornim diskursom kroz priču o snimanju filma i iznenađujućim obrtom šokirao ličnom tragedijom malog čoveka suočenog sa korupcijom i zlom“, dok je za nagrađenog Tanabandeha, koji u filmu maestralno tumači lik Šakiba, napomenuto da „u intimni svet svog lika uvlači izuzetnom uverljivošću i glumačkim transformacijama, da tananim i snažnim sredstvima ostvaruje glumačku igru koja ostavlja bez daha“.
Nagrada za najbolji scenario pripala je priči iz španskog filma „Zveri“ koju su u koscenarističkom sadejstvu ispisali Izabela Pena i reditelj Rodrigo Sorogojen ( i inače stalno sarađuju u svim Sorogojenovim filmovima), a u obrazloženju stoji da je reč o „ prepoznatiljivoj priči o netrpeljivosti i strahu od različitosti, sa moćnim dijalozima koji gledaoca uvode u svet nelagode, straha i nasilja“. Za najbolju žensku rolu nagrađena je neodoljiva i glumački nestvarno snažna Marokanka Ajša Tebe za ulogu nepopravljivo vetropiraste majke Fatime-Zahre u izvrsnom filmu „Prokleti ne plaču“ Fizala Bulife. Inače, ovom filmu pripala je i nagrada međunarodnih kritičara Fedeore za najbolji evropsko-mediteranski film. Glavni žiri prepoznao je i velike vrednosti angažovanog antirasističkog australijskog filma „Opstanak dobrote“ Rolfa de Hira, pa mu je kroz nagrade za najbolji debi: glumici-naturščiku Madžemi Hasan i specijalnu nagradu: reditelju de Hiru, izrazio svoje veliko poštovanje.
Jedan od najboljih primera sa kakvom se rediteljskom hrabrošću i snagom, znanjem i primenom tog znanja može napraviti debitantski film dala je u Glavnom takmičarskom programu mlada turska rediteljka Saldžan Ergun sa svojim dugometražnim prvencem „Sneg i medved“ (srpski koproducent je Miloš Ivanović). Ovaj film je zasluženo osvojio nagradu „Nebojša Đukelić“ koja se dodeljuje za najbolji regionalni film, uz sledeće obrazloženje: „ Znalački vodeći gledaoce kroz narativ o zločinu, rediteljka postavlja suštinsko pitanje o moralnim dilemama i načinima na koje mogu biti razrešene. Izuzetnim snimateljskim pristupom, gradi se klaustrofobična atmosfera dok je sugestivna upotreba zimskog pejzaža u službi složenih relacija unutar jedne izolovane sredine. Zbog misterioznog odnosa između čoveka i prirode, koja utiče na kompleksnost radnje, film zaslužuje višestruko gledanje“.
Ovogodišnji, 51. Fest organizovan je kako je organizovan i prošao je kako je prošao. Najvažnije je da je verne publike i sada bilo. Na Festu su počast i priznanje doživeli Lordan Zafranović, Den Tana, Barbara Sukova, Udo Kir i Nastasja Kinski. Doviđenja do sledećeg Festa.
Dubravka Lakić
Izvor: Politika
