Јединствена збирка уметничког накита Славољуба Галића Ђанија, са 33 филигранска артефакта, по један за сваку годину Христовог живота.
„У светлости лица Твога ја се огледам на свакој ствари. Без Тебе, ја и ствари не би били огледала једно другом, но мрак и бездан. Као што ме снови муче, тако ме муче и ствари, јер шта су ствари до снови Твоје неизрециве јаве. И васиона сања, и не може да се насања лепоте своје. Васионо моја сањива, док сан сања сан, плаше се један другог, мада траже тумача и утешитеља један у другом. Ко је коме пророк, сан јави или јава сну. Васионо моја лепа, сањај јаву, и јава ће ти рећи све. Признај јаву којој си ти сан, и пробудићеш се, и нећеш више гатати о лепоти, но бићеш лепота. Једна је јава, једна је лепота, и она је узрок твога сна.”
Ова молитва (на језеру) Светог Николаја (Велимировића) Охридског и Жичког, и Лелићког, како је то говорио Матија Бећковић, као да је надахнула и „Снове Хиландара”, јединствену збирку уметничког накита познатог крагујевачког златара, вајара и сликара Славољуба Галића Ђанија (1954).
Збирка „Снови Хиландара” се састоји од 33 филигранска артефакта, по један за сваку годину Христовог живота на земљи, а израђена је с благословом блаженопочившег патријарха Павла и манастирског братства на Светој Гори. Настајала је годинама, а први пут сам је представио јавности 2005. године, на изложби у Народном музеју Шумадије у Крагујевцу. Посебну пажњу привукла је 2021. године, када је била изложена у Храму Светог Саве на Врачару – каже Галић за „Политику”.
Идеја о „Сновима Хиландара” родила се, на Светој Гори, коју је наш саговорник често походио, тражећи, свима тако потребан, мир.
– Човек има потребу да побегне из овог света, да се склони од вреве и халабуке, искрено помоли. Неколико пута сам био у Хиландару, тој српској и свеправославној светињи. Једном приликом, шетајући вртом, приметио сам одбачене предмете који су давно одслужили своје. Било је ту поломљених алатки, делова брава и зарђалих клинова старих ко зна колико векова. Одједном ми је пало на памет да их обновим, да их вратим у живот. Монаси су ме питали шта ће ми та гвожђурија, а ја сам се питао како би било да их украсим двадесетчетворокаратним златом и дијамантима. Не умем да опишем тај осећај, као да је на мене пала божија благодат – каже Галић, наводећи да је много воде протекло Лепеницом док у радионици у Крагујевцу није комплетирао „Снове Хиландара”, онако како је замислио.
„Снове Хиландара” видела је публика у нашој земљи и иностранству, а колекција је заузела место и на великој културној манифестацији којом је у Нишу обележено 17 векова од Миланског едикта. Ову јединствену збирку уметничког накита прати и штампана публикација на четири језика, са речима хвале које су аутору посветили пријатељи и сарадници, писци, ликовни уметници, историчари, фотографи.
„Гвожђе чини основу колекције, као хијерархијски млађи метал, симболички ближи пропадљивој људској природи. Аутор га у даљем процесу слаже, натапа, скива и излива златне нити и гдекад уноси какав трачак божанског светла у виду драгог камена. Симболика материјала који је употребљен представља Божију интервенцију у симболу злата, а несавршену људску природу представља симбол гвожђа. Наравно, уколико и сам човек тежи таквом уздизању”, пише професорка руске књижевности Милица Раденковић поводом поменуте изложбе „Снова Хиландара” у крипти Светосавског храма, па закључује: „Реч је о изложби националног значаја која остаје у аманет свим будућим генерацијама, као позив на повратак вери и истинским људским и уметничким вредностима.”
– „Снови Хиландара” су, кажу стручњаци, јединствени по три ствари, по избору материјала, по начину израде, и по благослову патријарха Павла. После изложбе у Светосавском храму, јавили су ми се неки наши и страни галеристи, с намером да купе поједине предмете, међутим, пријатељи су ми сугерисали да никако не крњим колекцију. За збирку у целини недавно су интересовање показали руски и грчки колекционари. Консултовао сам аукцијске куће, али оне могу да процене само материјалну вредност „Снова Хиландара”. Та колекција је мој најлепши сан, нисам сигуран да ли бих је уопште могао продати – каже Галић.
„Снови Хиландара” нашли су место у школским уџбеницима за ликовну културу, а аутор колекције је носилац високих националних признања и добитник „Ђурђевданске награде” града Крагујевца за 2008. годину. На крају разговора за наш лист, Славољуб Галић Ђани каже да би волео да његов „најлепши сан” види и публика у Кини и Јапану.
Извор: Политика
