Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Упуство за преживљавање на интернету

Журнал
Published: 1. фебруар, 2023.
Share
SHARE

Чак и ако се тумачи само као „списак упустава“ и упозорења, књига „Дигитална хигијена“ је више него важна и неопходна. Она је, ипак, много више од тога

Пред српском читалачком публиком се недавно нашао превод веома важне и значајне књиге „Дигитална хигијена“ аутора Наталије Касперске и Игора Ашманова. Књига је својеврсни водич кроз све лавиринте и опасности које вребају на савременом интернету, тој виртуелној (паралелној) стварности која је, како време пролази, све „стварнија“ и прети да постане „стварнија од стварности“ тј. да прогута све у своју, виртуелну сферу.

Што се тиче аутора књиге, Наталије Касперске и Игора Ашманова, реч је о истакнутим експертима на пољима дигиталних технологија, друштвених мрежа, (анти)вирусних активности на светској мрежи и слободно се може рећи људи који су читаве своје животе и каријере подредили проучавању загонетке и замке познатије као интернет.

Наталија Касперска је суоснивач „лабораторије Касперског“ (која је креирала истоимени антивирус) , суоснивач компаније „Крибрум“, директор и основни акционар групе компаније InfoWatch (руског лидера у области борбе са цурењем поверљивих информација), члан радне групе за измене Устава РФ 2020. године, аутор измене у чл. 71 о заштити података грађана и члан иницијативне групе за кандидовање В.В. Путина на председничким изборима 2018. године.

Игор Ашманов ( „гуру руског интернета“) је још 1983. године почео да се бави програмирањем и вештачком интелигенцијом у одељењу вештачке интелигенције Рачунског центра академије наука СССР. Магистар је техничких наука и специјализант у области примењене лингвистике и вештачке интелигенције. Активни је креатор система вештачке интелигенције (ВИ) , један од аутора система правописа ОРФО (примењена и уграђена у Microsoft Office), извршни директор претраживача „Рамблер“ , девелопер спам-филтера (данас „Антиспам Касперског“), те креатор система анализе друштвених мрежа, виртуелних саговорника, агрегатора новости, председник компаније „Ашманов и партнери“ и  „Крибрум“, као и повереник В.В. Путина у 2018. години те члан Савета за развој грађанског друштва и права човека при кабинету Председника РФ.

Уз то, треба поменути да су преводиоци књиге на српски истакнути јавни делатници Ирина Војводић и Слободан Стојичевић (аутор веома значајних књига „Мрежни рат против Срба“ и „Хибридни рат против СПЦ“) , чиме читав подухват додатно добија на значају и тежини.

За књигу сам први пут чуо управо од преводиоца, господина Стојичевића, када је поменута у његовом гостовању на Новом Стандарду септембра прошле године, када сам био заинтригиран садржајем на основу оних неколико „спојлера“ колико их је изнесено у току емисије поводом ове књиге. Стојичевић је тада најавио да се она преводи на српски и апострофирао њен значај, нарочито за Србе и Русе, као можда највећих жртава мрежних и хибридних ратова Запада против остатка света.

Свој примерак књиге сам добио управо од господина Стојичевића крајем прошле године, одмах по изласку из штампе, те у складу са тим, након читања, осећам дужност и обавезу да напишем кратку рецензију и макар мало утичем на то да што већи број људи набави свој примерак и научи нешто из ове књиге. А могу, пуно тога.

Наиме, књига је подељена у 16 поглавља („Сајбер-опасности на мрежи: грабљивци-пограми и људи; утицај виртуелне реалности на свест“ ; „Како се заштити на мрежи“; „Како користити информациони простор на корист себи и детету“ …) где аутори од почетка до краја вешто комбинују теорију и праксу, своје вишедеценијско искуство и нагомилано знање са обиљем примера из свакодневног живота и познатих случајева како добрих, тако и лоших, последица коришћења виртуелног простора. А ових потоњих је, нажалост, доста више.

Мрачне стране

Како се и наводи при крају књиге, аутори своју „мрачну перспективу“ и перцепцију интернета заснивају на три аспекта:

1. Негативним историјским искуствима – „До сада је све технолошке иновације које је било могуће искористити за поробљавање, принуду или рат, човечанство одмах за то и користило.

2. Постојање „књиговодственог принципа“ који гласи: „Ако су створене могућности за злоупотребу, онда треба сматрати да су злоупотребе већ учињене.“

3. Чињеница да (пуну) контролу над интернетом нико можда неће никада ни имати; где се апострофира могућност апокалиптичног сценарија у будућности са доминацијом вештачке интелигенције (у наставку ВИ) спрам људи.

Међутим, чак и ако се тумачи само као „списак упустава“ и упозорења, књига је само по томе више него важна и неопходна. Она је, ипак, много више од тога. Пре свега описујући генезу, начин и методе настанка нечега на мрежи, аутори дају јаснији увид у то, па и јаснији начин да се на превентивном нивоу (који је најважнији) заштитимо од неке негативне појаве којих је интернет препун. Јер, ако знамо како се и зашто нешто правилно користи (што је и разлог зашто је направљено) , онда ћемо се лакше и одбранити од потенцијалних злоупотреба и изокретања намера оних који на било који начин профитирају од изигравања људи, њиховог поверења, новца па чак и безбедности.

Књига у потпуности оправдава наслов јер као што је „обична“ и ментална хигијена важна за физичко и психичко здравље, тако је и ова дигитална важна за сналажење и преживљавање у виртуелном простору. Јер ипак, није реч о сигурној и уређеној територији, већ о дивљини, џунгли која свакога од нас може лако прогутати ако смо иоле несмотрени; „Слика џунгле не осликава чињеницу да, у случају друштвених мрежа, ми имамо посла са, не само запуштеном, подивљалом шумом и ђубриштем, већ са свесно и осмишљено створеним и управљаним глобалним машинама за производњу „упрошћених“ људи, који су погодни за управљање и манипулацију.“

Нужна маска?

Циник би могао помислити да су злоупотребе (у горе наведене и сличне сврхе), а не добре стране интернета оно за шта је он заправо створен, те да су оне корисне и добре стране само нужна „маска“ и камуфлажа за оправдавање општег постојања овог пројекта поробљавања људи (и) у дигиталној сфери. Пратећи генезу настанка и развоја интернета, где се од групе ентузијаста и филантропа нажалост брзо дошло до опште корпоративне и интересне контроле светске мреже, може се доћи до сличног закључка. Управо зато дигитална хигијена је неопходна као контратежа свима који желе да владају светском мрежом па и светом. Ту се нарочито наглашава значај и улога Руса и Рунета (руског интернета, тј. оног дела интернета који је руски) , као амбивалентне позиције где је са једне стране неопходно постојати на светској мрежи а са друге стране регулисати је (макар) у националном домену и контролисати је како се не би „отела контроли“ и прешла под контролу светских цензора и „велико-ресетоваца“.

А које су и какве те опасности? Аутори их доста добро класификују и рангирају спрам значаја и домета. Почев од ситних превараната који желе да вам скину новац са кредитне картице, „навуку“ да купите неки производ, „подвале“ вам неки вирус, „завлаче“  вас причама о наградним играма и богатим поклонима, уцењују објављивањем ваших приватних (емотивних, еротских и других) садржаја, фотографија и видео-снимака… преко мас-медија који то раде за свој рачун и на свој начин па све до оних највећих корпорација, лобија и интересних група које опет, у складу са својом агендом, желе да верујете у нешто и бојите се нечега што вам они кажу/нареде.

Корице књиге „Дигитална хигијена” (Фото: Нови Стандард)

У складу са тим је и класификација одговора на ове изазове, тј. степен хигијене зависи од количине изазова са којим смо суочени. Све у свему, општи закључак је да људе, објаве и појаве на друштвеним мрежама не смемо никако олако схватати већ еквивалентно појавама из стварног живота (што оне на одређени начин свакако и јесу), те да у виртуелном простору не радимо ништа што не бисмо у стварном. Јер, упркос заблуди, све што радимо на интернету можда јесте скривено од очију других корисника, али није скривено од свих, и може лако испливати и нанети нам штету, душевну, материјалну или било коју другу. И да знамо да смо на интернету, чак и у домену својих профила на друштвеним мрежама, сајтовима, подкастима и свугде друго, ми ипак гости а не домаћи(ни), те да сутра можемо лако бити избрисани са интернета. А пракса је показала да је то једнако, ако не и горе, од брисања из стварног живота.

„Створићемо бога”

Књига има нарочито богатство јер обилује једним општим прегледом тога како све и на који начин појава вирутелног света уништава човеков лични, унутрашњи и психолошки свет, те какве све последице то оставља на њега и његову психу, нарочито у погледу зависности од телефона, „навлачења“ на криминалне или друге штетне активности и генерално поробљавању „обичног човека“ преко поробљавања његовог ума. Пред крај се наводи добар осврт и упозорење на трансхуманистички карактер интернета и дигиталних технологија као „нове религије“ савременог доба, те се наводе апостоли ових промена (Елон Маск, Бил Гејтс, Ричард Докинс, Реј Курцвејл, Јувал Ноа Харари…) као и „црква ВИ“ која је у САД званично регистрована још 2017. године под називом „Пут будућности“ и за коју оснивач Ентони Левандовски каже: „Ми ћемо створити бога. Не таквог бога који баца муње и ствара урагане. Него таквог који ће милијарду пута превазићи човека по разуму.“ У пракси то значи да ће верници ове нове религије радити на „оваплоћењу, прихватању и поклоњењу новом божанском ентитету на основу Вештачке интелигенције, која ће бити развијена како у форми уређаја тако и у форми Програмског пакета (ПП).“

Аутори за свеопшти закључак предлажу озбиљну регулацију интернета спрам националних законодавстава и специфичности сваке државе понаособ. У књизи се углавном наводе примери из Русије, руска законска решења и одговори на изазове дигиталног света али се поуке и праксе могу применити у било којој држави, па и у Србији. „Нама су потребни стратегија државе и велики национални програм:

– За овладавање дигиталном сфером и њеном „стерилизацијом“;

– Уношење у свест схватања ризика „дигитализације“ и основа дигиталне хигијене;

– Стварања позитивне алтернативе светској подивљалости и дигиталној зависности.“

Државни дата центар у Крагујевцу (Фото: Tanjug)

Звучи пежоративно али је ово књига заиста за свакога; научне раднике који се баве овом материјом, забринуте родитеље чија деца све више „висе“ на виртуелном простору а све мање на свежем ваздуху, људе из безбедносних структура и оне који се баве високотехнолошким криминалом, свакога ко на било који начин везује своју егзистенцију и посао за виртуелни свет, знатижељне људе, професоре, уметнике, писце… Јер на крају крајева, ако смо сви већ присутни „на мрежи“ (невезано за нашу старосну доб, пол, нацију, вероисповест, професију, афинитете и преференције…) онда је ред да сви знамо и да се заштитимо и пажљиво пловимо кроз све изазове интернета. А подоста их је.

Извор: Никола Јовић/ Нови Стандард

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Новак Ђоковић: Највећа побједа у животу (ВИДЕО)
Next Article Апел Кијевско-печерске лавре манастирима свих помјесних цркава

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Гојко Перовић – Косовски завет – посвећено Митрополиту Амфилохију

У сусрет Видовдану на Градском тргу у Чачку, у организацији Удружења „Ирмос”, а под покровитељством…

By Журнал

Поп рецензије: 100. емисија

„Поп рецензије“ од своје прве емисије, емитоване 28. октобра 2021. године, не губе на својој…

By Журнал

Адам Гопник: Да ли је ренесанса била прави препород

Пише: Адам Гопник Уз нешто мало веште маште свака историјска епоха може да се расплине…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Ако Милован Бркић умре у затвору

By Журнал
МозаикНасловна 3ПолитикаСТАВ

Празник демократије

By Журнал
МозаикНасловна 3ПолитикаСТАВ

Грубач: Ефендија Фејзић никада није прежалио пад Мила Ђукановића са власти

By Журнал
Мозаик

Српска бајка: Од „тужне атмосфере“ до полуфинала Мундобаскета – Новак је веровао и када други нису

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?