Svaki četvrti zaposleni u Srbiji na posao odlazi kod stranog poslodavca.
Među više od 300.000 zaposlenih u kompanijama koje su došle iz inostranstva, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2020, već godinu i po dana radi i Bojana Vuletić. „Strane kompanije, a tu pre svega mislim na međunarodne korporacije koje posluju u oblasti informacionih tehnologija, komunikacija i prodaje, podstiču i nagrađuju zaposlene za lojalnost i dobre rezultate. „Uslovi rada se prilagođavaju potrebama radnika, a i zanimljivi smo strancima, jer smo kvalitetni, vredni, obrazovni i ne koštamo koliko radnici na zapadu“, priča Vuletić, zaposlena u kadrovskoj službi jedne inostrane firme. Kompanije i pojedinci iz inostranstva su tokom 2022. uložili više od četiri milijarde evra u Srbiju, što je najviša suma stranog kapitala u državi u poslednjih nekoliko godina, kažu iz Narodne banke Srbije (NBS) za BBC na srpskom.
Najviše investicija u Srbiju dolazi iz zemalja Evropske unije, pokazuju podaci NBS.
Među firmama u stranom vlasništvu koje su se otvorile u Srbiji tokom 2022. trećina je u ruskom vlasništvu, 13 puta više u odnosu na 2021. Vlasti u Srbiji u poslednje dve decenije opredelile su se da kapital iz inostranstva privlače i različitim subvencijama i olakšicama za ulagače. Ipak, pojedini projekti privukli su pažnju lošim uslovima rada za zaposlene ili brzim povlačenjima vlasnika sa srpskog tržišta.
Šta ako se strani investitori povuku?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često je u obraćanjima javnosti ponosno isticao podatke o visini stranih investicija u srpskoj privredi. Ništa manje emotivan nije bio kada je govorio o mogućnosti da se jedan od ključnih stubova srpske privredne politike uruši zbog pitanja odnosa Srbije i Kosova. Govoreći o francusko-nemačkom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja, Vučić je rekao da se Beograd, ukoliko taj plan odbije, može suočiti sa zaustavljanjem, a zatim i sa povlačenjem investicija iz inostranstva.
„Pravili su oni profit i u Rusiji pa su za 15 dana napustili zemlju. A Nemci u Srbiji zapošljavaju 80.000 ljudi, biće sto hiljada do kraja godine. „Sa Nemačkom sada imamo 8,2 milijarde evra međusobnu trgovinsku razmenu, a bilo je nešto više od dve milijarde kad sam postao premijer. Od toga se isplaćuju plate i penzije“, izjavio je Vučić.
Evropske kompanije zaslužne su za 70 odsto stranih direktnih investicija u zemlji u protekloj deceniji, podaci su Delegacije Evropske unije u Srbiji iz 2020. „Srpska privreda jeste zavisna od stranih ulaganja, kreatori politike nas ucenjuju da će Zapad povući investicije, ali oni sami stvaraju okruženje u kom smo zavisni, jer 20 godina ne podstiču domaću privredu. „Povlačenje stranog kapitala bi se negativno odrazilo na potrošnju, dohodak, bruto društveni proizvod, ali se ne bi desio totalni slom privrede“, tvrdi Uroš Delević, profesor međunarodne ekonomije na Univerzitetu u Londonu, za BBC na srpskom.
Šta su strane investicije i kako utiču na privredu zemlje domaćina?
Pod stranom investicijom podrazumeva se kada firma dolazi u drugu državu i gradi sopstvena postrojenja, donosi opremu i počinje posao koji u toj zemlji nije postojao, kaže Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu. „Strana investicija je i kada strana firma kupi već neku postojeću. „Osnova strane investicije je kapital“, objašnjava ona za BBC na srpskom.
Ali, nisu sve strane investicije iste.
„Država bi trebalo da stimuliše one visoko-tehnološke investicije koje traže kvalifikovaniju radnu snagu, imaju kvalitetniju opremu, što se ogleda u većem izvoznom potencijalu i većim platama“, govori Saša Đogović, ekonomista. Njima, kako kaže, država domaćin profitira, jer na inostrano tržište plasira kvalitetnije proizvode. „Za razliku od njih radno-intenzivne investicije poput kožarsko, obućarske ili tekstilne industrije traže jeftiniju radnu snagu, nisu tehnološki izazovnije i ne donose višu dodatnu vrednost“, dodaje za BBC na srpskom. Strani investitori su najviše ulagali u industriju prerade biljnih, životinjskih i mineralnih sirovina- oko 43,5 odsto, podaci su NBS-a. Investicije utiču na bruto društveni proizvod, jer u njegov zbir ulazi sve što na teritoriji jedne države proizvedu domaće i strane firme. Udeo ukupnih investicija u BDP-u Srbije je i dalje ispod preporučenog nivoa – oko 22 odsto, od čega samo Spet odsto čine strana ulaganja.
Prema Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija, udeo investicija u BDP-u zemalja poput Srbije trebalo bi da bude najmanje 25 odsto, piše u Beloj knjizi Saveta stranih investitora, objavljenoj u decembru 2022. U ovom dokumentu koji se objavljuje svake godine analizira se poslovno okruženje u Srbiji, uočavaju problemi i ukazuje na potencijalna rešenja. „Dobro je što strani investitori ulažu u Srbiju, ali Vlada treba da radi i na osnivanju domaćih srednjih preduzeća, da ih podstiče.
„U taj proces treba da se uključe i lokalne vlasti, da svi imaju podjednake šanse, a ne da se pojedini favorizuju“, kaže ekonomista Đogović. U Srbiji se strane investicije posmatraju kao zamena domaćoj privredi, ukazuje Delević, a ne kao njen dodatak. „Otvaraju se strane fabrike, stalno čujemo: ‘evo naša privreda je bolja, jer imamo i ovu fabriku’, ali mi je nemamo. „To nije naša fabrika, jer nema veze sa našim domaćim kapitalom – kada ste poslednji put čuli da je neko naš otvorio nešto u Srbiji?“, objašnjava profesor. Ipak, sve što proizvedu strane kompanije ubraja se u društveni proizvod Srbije. Srbija je Zakonom o ulaganju usvojenim 2014. izjednačila domaće i strane investitore. Premijerka Ana Brnabić je više puta ponovila da su za razvoj privrede podjednako važni kako strani, tako i domaći ulagači.
Zašto strane kompanije ulažu u Srbiju?
Nemačka kompanija Boš u Srbiji posluje sedamnaest godina. U međuvremenu, uvećali su broj zaposlenih i profit, a 2021. dobila je 6.5 miliona subvencija za proširenje poslovanja. „Stabilno ekonomsko okruženje, razvijena infrastruktura, dobra strateška pozicija, logističke prednosti, podrška Vlade i lokalne zajednice ali i obrazovana, motivisana radna snaga privukli su nas da otvorimo predstavništvo u Srbiji pre gotovo tri decenije“, navodi Jovanka Jovanović, generalna direktorka Boš Grupe u Srbiji, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Đogović kaže da niže cene struje u odnosu na Evropsku uniju i stabilno snabdevanje ostalim energentima čine Srbiju pogodnim tlom za ulaganje. On insistira da su „subvencije koje su glavni mehanizam u Srbiji za privlačenje stranih investitora“. „Subvencije mogu biti pogodne za one koji žele da ulažu, ali je pitanje koliko su pogodne za državu domaćina bez jasno definisanih ciljeva i merila kojim se podržavaju te investicije, u kom obimu se daju, za koji posao. „Ne vidim da Srbija ima jasno definisane ciljeve“, dodaje.
Dodeljivanje subvencija počelo je 2006. godine, ali Delević kaže da je njihov uticaj na ukupnu privredu zemlje negativan. „Najlakše je reći ‘evo para, dođite da uložite’ – da je tako jednostavno, svaka država bi bila najrazvijenija. „Pokazalo se da subvencije pozitivno deluju samo na preduzeće kom se dodeljuju, jer ono koristi radnu snagu za jeftinu proizvodnju, a kapital koji zarađuje se raspoređuje sa matičnom kompanijom“, priča on. Pored veće koristi za preduzeće nego za državu, subvencije ne donose rešenje nezaposlenosti u lokalnim sredinama. Podaci do kojih je Delević došao pokazuju da nove kompanije iz inostranstva uglavnom posao daju radnicima iz propalih državnih preduzeća, čime se ne povećava zaposlenost u tom mestu, kaže.
Država planira da 2023. poveća subvencije za privlačenje investicija sa ovogodišnjih 17 na 23 milijarde dinara. Danica Popović ukazuje na rizične investicije na primeru italijanske kompanije Geoks. Prema ugovoru sa Vladom Srbije, kompanija je dobila 11,25 miliona evra, odnosno 9.000 evra po zaposlenom za investiciju od 15,8 miliona evra u pokretanju proizvodnje u Vranju, u roku od tri godine, uz obavezu zapošljavanja najmanje 1.250 ljudi. Proizvodnja je počela 2016, ali se firma ugasila pet godina kasnije.
„Mi moramo da shvatimo da svi oni dolaze zbog profita. „Nažalost, struktura koja ovde dolazi je drugorazredna: Geoks je procenio da im te subvencije odgovaraju, onog trenutka kada je to prestalo, otišli su“, dodaje. Popović ukazuje i na nedostatak kontrole uslova rada zaposlenih na primeru Linglonga, kineske kompanije. Vijetnamskim radnicima zaposlenim u fabrici Linglong u Zrenjaninu su oduzeti pasoši, dok su bili smešteni u neodgovarajućim uslovima, o čemu je BBC na srpskom pisao pre 2021. godine. „Sećate se jadnih ljudi koji idu bosi. „To je firma koja je dobila subvencije, pa, ako je to strana investicija koja donosi kapital – ne treba nam“, smatra Popović.
Trinaest puta više ruskih firmi za 365 dana
Najviše priliva novca u 2022. godini došlo je iz Kine, ali je Evropska unija i dalje među najvećim investitorima, podaci su NBS-a. Iz Agencije za privredne registre za BBC kažu da je tokom 2022. registrovano dvostruko više firmi u stranom vlasništvu nego godinu dana pre. Registrovana ruska privredna društva i preduzetnici u Srbiji se uglavnom bave računarskim programiranjem, pružanjem konsultantskih usluga u oblasti informacionih tehnologija, dizajna i marketinga, kažu iz APR-a u pisanom odgovoru za BBC na srpskom. Usled rata u Ukrajini, boravište u Srbiji prijavilo je više od 140.000 Rusa.
Među firmama u stranom vlasništvu koje su se otvorile u Srbiji tokom 2022. trećina je u ruskom vlasništvu, 13 puta više u odnosu na 2021. Dizajnerka Ekatarina Glazkova se aprilu iz Sankt Peterburga preselila u Niš, gde se registrovala kao preduzetnica.
Za paušalni porez je do decembra izdvajala 33.000 dinara mesečno, kaže za BBC na srpskom,. Preduzetnici paušalci plaćaju porez u jednakim mesečnim ratama, ne vodi poslovne knjige ukoliko ostvaruju godišnji prihod do šest miliona dinara. Glazkova živi u Nišu sa suprugom, zadovoljna je i kaže da će ostati još neko vreme u Srbiji.
Dejana Vukadinović
Izvor: BBC
