Понедељак, 14 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураНасловна 2СТАВ

Како су збиља Сима, Љуба и Вук утицали на Његоша?

Журнал
Published: 19. јануар, 2023.
Share
Љуба Ненадовић, Вук Стефановић Караџић и Сима Милутиновић, (Фото: Архива)
SHARE
Љуба Ненадовић, Вук Стефановић Караџић и Сима Милутиновић, (Фото: Архива)

Хајде да изаберемо три човјека са којима је Његош , осим Светог Петра, најдубље причао. То су: његов учитељ Сима Милутиновић Сарајлија који је 1826-7 студирао код кантоваца у Лајпцигу, Љубомир Нендаовић такође студент филозофије из Берлина и Вук Стефановић Караџић , званични доктор филозофије. Његош је или био добро обавјештен о филозофији или су ови његови саговорници били толико глупи да му нису знали ништа рећи о томе. Ја сматрам да је истина ово прво, јер је ово друго крајње незамисливо. Његошева оријентисаност према себи, према другим људима, према свом народу, па и према Богу, је великим дијелом одређена расправама о великим филозофским темама.

 Негдје сам прочитао да је у то вријеме било немогуће имати разговоре са оваквим људима без познавања основне кантовске трансцеденталне филозофије, и сигуран сам да је Његош о томе био јако добро информисан. Једно од битних тема тог времена, мора да је била и тема просветитељства која је захватала цијелу Европу, што се јасно види у његовом жалу што се налази иза граница преосвештенија.

Слично Сократу, и Његош схвата да баш у његовим годинама нестаје читава цивилизација усмености која је до тада била носиоц народне мисли. ,,Шћепан мали“ и ,,Горски Вијенац“ су записи о писмености једног народа који су по својој природи били један упад у усмену традицију. Тек са писмом, око односи побједу против нашег чула слуха и говора. Ми смо кроз Његоша чули сва кључна питања тадашње европске цивилизације. Фантастичним пјесничким изразом Његош износи све мисли и проблеме тадашње Европе у два стиха. Филозофима су требали вјекови да своје мисли представе на начин на који је то Његош урадио за својег живота.

Др Драго Перовић

Извор: Острог Тв Студио: Дијалошка трибина/ „Савремено читање Његоша“

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Митрополит Јоаникије: Препоручујем да се, због ванредних временских услова, данас не одрже богојављенска пливања за Часним Крстом
Next Article Синдром неузвраћене љубави

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ти кажи име града, а ја ћу теби ко је писац

Чине ли градови у романима од писаца бесмртнике, или је писац тај који својом списатељском…

By Журнал

Шта се крије у тунелима Азовстаља?

Како се ближи пад последњег упоришта украјинске војске у  Маријупољу, западни мејнстрим медији почињу да…

By Журнал

Шта је било за десерт

Приредила: Ирена Арсић Професору је наравно, најважнији био разговор за трпезом. Због тога је једини…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Фреди Кругер у раљама моралне панике

By Журнал
КултураМозаикНасловна 6СТАВ

Душе на путу: Рајнер Марија Рилке у Русији

By Журнал
МозаикНасловна 2СТАВ

Алистер Крук: Пројекат Украјина и геостратешке последице

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 1СТАВ

27. март 1941.

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?