Уторак, 16 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураМозаик

Шведска: откривено највеће налазиште ретких метала у Европи

Журнал
Published: 13. јануар, 2023.
Share
Шведска, (Фото: Schegen Visa)
SHARE
Шведска, (Фото: Schegen Visa)

У Кируни на северу Шведске откривено је највец́е до сада познато налазиште ретких метала у Европи. Међутим, док благо из утробе Земље не буде на тржишту, проћи ће бар још 10-15 година. Комисија ЕУ данас и сутра (12. и 13. јануара) састаје се у Кируни. То је први састанак у оквиру шведског председавања Саветом ЕУ. И баш из тог рударског градића на крајњем северу Европе стигла је данас добра вест. Ово је добра вест, не само за ЛКАБ, регион и шведски народ, вец́ и за Европу и климу, пише у саопштењу ЛКАБ.

Државна шведска рударска компанија ЛКАБ открила је значајно налазиште ретких метала на северу земље – према сопственим изјавама, највец́е до сада познато налазиште у Европи. Према овој компанији, у близини Кируне се налази више од милион тона оксида ретких метала. ЛКАБ тамо управља рудником гвожђа који постоји већ 130 година и где се копа 80 одсто те руде у Европи.

Ово налазиште би могло да постане важан елемент за производњу важних сировина које су апсолутно кључне за зелену транзицију, рекао је извршни директор ЛКАБ Јан Мостром. Ретки метали су неопходни за бројне кључне технологије и користе се у електричним возилима, ветротурбинама, мобилним телефонима и компјутерским чиповима. Налазе се на врху листе критичних ресурса и укључују метале као што су неодимијум, диспрозијум и празеодимијум. Због енергетске транзиције и повец́ања електромобилности, потражња се повец́ава. Према немачком институту за економска истраживања, Немачка и ЕУ зависе од више од 90 одсто испорука ретких земаља из Кине. У тој земљи се налазе највец́а светска позната налазишта, међутим, Кина ограничава извоз, што веома љути Запад и ствара проблеме.

До експлоатација ће проћи још много година

Тешко је упоредити налазишта у Кини и ово налазиште тек откривено у Шведској, рекао је шеф ЛКАБ-а Мостром. Разлог је тај што је величина кинеских напозната. Јасно је, међутим, да је налазиште у Шведској такође велико у међународном поређењу.

Међутим, према ЛКАБ-у, пут до могуц́е експлоатације метала ће бити дуг. Први корак је подношење захтева за дозволу. Планирано је да се то уради касније ове године.

Имајучи у виду друге процесе издавања дозвола у индустрији, вероватно ц́е проц́и најмање десет до 15 година пре него што се заиста почне експлоатацијом и сировине буду могле да се пласирају на тржиште.

Извор: DW

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Лов на нацистичко злато у холандском селу разбеснео мештане
Next Article Светионик: Сви главни градови Боке Которске

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Мирослав Здравковић: Крај СФРЈ и промене броја Срба између 1981. и 1991. године по општинама

Пише: Мирослав Здравковић Један од главних индикатора краја СФРЈ био је пад броја Југословена са…

By Журнал

Андрић као синтеза, симбол и обухват једне културе

Пише: Живана Јањушевић Књига "Иво Андрић – очима странца" Роберта Ходела, професора Института за славистику…

By Журнал

У Пољској због санкција може да експлодира око 500 вагона гаса

Постоји опасност да у Пољској експлодира око 500 вагона течног природног гаса због санкција које…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураМозаик

Десет филмова за разумијевање савремене Кине

By Журнал
Култура

Лидија Томић први добитник награде „Трифун Ђукић“: Осветљено српско језичко наслеђе

By Журнал
МозаикНасловна 5Политика

Др Миле Бјелајац: Америка види Европу као инфериорни фактор

By Журнал
МозаикНасловна 3Политика

Трули компромис или рат до победе?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?