Уторак, 3 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Горућа алегорија нашег времена: Најбољи домаћи филмови у 2022.

Журнал
Published: 5. јануар, 2023.
Share
Фото: З. Јовановић
SHARE

Српски филмови који су у години за нама достигли највеће уметничке домете.

Фото: З. Јовановић

„Мрак“, режија Душан Милић

Једна Милица са Косова и Метохије пише Генералној скупштини Уједињених нација клечећи испод стола, под свећом, опкољена злокобним мраком, претећим присуством разбојника и ужасом који се приближава. Терор шиптарских банди, сада у вајној међународно надзираној зони оговорности, већ јој је однео оца и ујака, који се никад нису вратили са њиве и оставио убогу четворочлану породицу окружену шумом и беспућем, аветињским гласовима и сабластима у ноћи. Они хоће да беже некуда из ове очајничке недођије, али им то не дозвољава деда Милутин (маестрални Славко Штимац) са својом старом двоцевком напереном у шибље иза кога се не види, а све време осећа душманин.

Славко Штимац

Милутин је симбол и чувар векова. Не видимо више никога у тој густој прашуми по којој насумице пуца деда из књиге о Милутину и онда нестаје у њеној тмини. Милићев филм постаје тако горућа алегорија целог нашег света, отераног у студен, глад и рат до истребљења. Све је у смени полутаме и напетих обриса људских лица, права географија душе (сјајна камера Кирила Проданова). Згуснута радња појачава се до готово несносног краја, до кулминације бесмисла, чиме ритам досеже своју пуноћу и ствара богатство емоција: филм „Мрак“ је превазишао и нас и одлетео у вечност.

„Чекајући Хандкеа“, режија Горан Радовановић

Редитељ Радовановић провео је са мештанима Велике Хоче годину дана у чекању Петера Хандкеа, снимао како се божански виноград обрезује, зри и рађа као симбол протока митског времена, како тече песма о бајном Ораховцу и благу којим је Бог обдарио овај комад раја на земљи свиме осим – слободом. Ту елегију о отетој слободи певају три девојчице и стари хармoникаш-песник, док се туга и несносна горчина скупљају под грлом, а осећања сустижу. Средствима филма Радовановић постиже циљ ове уметности: створити и подићи емоције да би се досегло поетско и људско.

Фото Промо

Циљ је остварен чисто филмским знацима, сведеним на композицију, покрет и „вајање у времену“ (Тарковски). Не памтим када сам на делу видео чистији и сведенији филмски језик, јер је у питању код једног широког симболичког контекста у коме је садржана сва трагедија доба. Све то без дијалога, са крхотинама вербалног, без жанровских трикова, без класичне драматургије уопште. Вечни симболи су готово надохват руке: виноград као залог човечанског трајања, његова ванвремена, библијска значења и две генерације које подижу колевку културе под Араратом. Отац и син Велике Хоче режу своју благодат и чекају великог писца у потпуној тишини митског „довек“.

„Света Петка – крст у пустињи“, режија Хаџи Александар Ђуровић

Православни светитељи још нису постали јунаци филмова иако публика жели да их види и чује на делу. То је фасцинантна новост и неодољив изазов: супротставити овоземаљској пустињи један другачији, одуховљен свет покретне слике. Филм може бити христолик. А ово је збиља христолик филм и цео се састоји од боготражитељства и потраге за вечним и непролазним у светом миру пустиње, која је одувек била сакрално место блиско Богу, али и борилиште многих искушења и суочавања са Лукавим.

Принтскрин

Али, не види се стварање и раст емоција, што је суштина сваког доброг филма. Петканино лице не преживљава или се то довољно не види, њен ход кроз вечност је раван, једнолинијски, уједначен. Нема узлазних и силазних линија у свету њених осећања, она је одвећ „ходајућа икона“, једном заувек дата сакрална представа у заустављеном времену. Мада јој тежи, покретна слика, ипак, није и не може бити икона. Као „жанровска новост“ религиозни уметнички филм ни у једном тренутку не сме да пређе у проповед јер тиме губи привлачост драмског дела.

Пише Божидар Зечевић

Извор: novosti.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article ИНТЕРВЈУ Милисав Савић: Власт има притајену подршку многих интелектуалаца
Next Article Божићни дар Дому здравља у Колашину

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Дан се овде споро довлачи

Ако би неког и требало прогласити лицемером у контексту српско-бошњачких односа, то је много пре…

By Журнал

Глобализација и неједнакост, 1995-2001

Радни папир Patricka N. Osakwe i Olge Solleder заслужује да се сваки аналитичар макар мало…

By Журнал

Пројекат православне гимназије заживио у Црној Гори

Пипе: Весна Девић Двије године живота и рада у Православној гимназији „Свети Сава“ у Подгорици…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Зашто је Хорхе Луис Борхес мрзио фудбал?

By Журнал
Мозаик

Не, није ово нови Си: Радикална промјена политике како се политика не би промијенила

By Журнал
МозаикПолитика

Како је Галовеј вратио политику у британски парламент

By Журнал
КултураМозаикНасловна 5

Јубилеј Фестивала нитратног филма: Михајло Пупин једини пут на филму

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?