Бенедикт XVI, Јозеф Рацингер, пензионисани римски папа и бивши поглавар Католичке цркве, преминуо је данас у манастиру Mater Ecclesiae у Ватикану, због вишегодишњег постепеног слабљења организма.
Био је поглавар католичке цркве после св. Јован Павле II, од 2005. до 2014. године, када се одрекао папских дужности. Испод су неки од његових најупечатљивијих цитата.
Религија и секуларна држава
„Уверен сам у унутрашњу снагу вере. Постоји вековна идеолошка агресивност, која може да забрињава. Секуларизам више није онај елемент неутралности који отвара просторе слободе свима. Он почиње да се трансформише у идеологију која намеће себе кроз политику и не даје јавни простор католичкој и хришћанској визији, која тиме ризикује да постане чисто приватна и суштински осакаћена ствар.
У том смислу, постоји борба и морамо бранити верску слободу од наметања идеологије која представља себе као једини глас рационалности, док је уместо тога само израз извесног рационализма.Прави секуларизам је слобода вероисповести. Држава не намеће веру, већ даје слободан простор религијама са одговорношц́у према грађанском друштву, па самим тим и дозвољава ове религије да буду чиниоци у изградњи друштвеног живота“.
Црква
„Данашњи човек је вишеструк. Веома је различит у Латинској Америци, Африци или Азији. А чак и међу нама постоје друштвене класе са различитим погледима на свет. Али истина је да је хришћанство тешко разумети у данашњем свету, посебно у западном свету: Амерички и европски.
На интелектуалном нивоу, концептуални систем хришћанства изгледа веома удаљен од савременог језика и начина гледања. Довољно би било помислити само на реч ‘природа’: како је она променила своје значење! Морамо , без сумње, учините све што је могуће да се овај концептуални систем преведе тако да се појави права суштина хришћанства. Што се може описати као прича о љубави између Бога и људи. Ако ово разумете језиком нашег времена, остало ће пратити.“
Бог
„Бог је веома маргинализован. У политичком животу делује готово безобразно говорити о Богу, као да је то атак на слободу оних који не верују. Политички свет следи своје норме и путеве, искључујући Бога као нешто што верује. не припадају овој земљи. Тако је и у свету трговине, економије и приватног живота. Бог стоји по страни. Уместо тога, чини ми се да је потребно поново открити, а силе су ту, да је потребно и политичкој и економској сфери морална одговорност, одговорност која долази из људског срца и, на крају крајева, има везе са присуством или одсуством Бога. Друштво у којем је Бог апсолутно одсутан уништава само себе.“
Сексуалност и породица
„О хомосексуалности морамо рећи две ствари. Пре свега морамо имати велико поштовање према овим људима, који такође пате и који желе да нађу свој прави начин живота. С друге стране, стварање правног облика једне врсте истог -сексуални бракови не помажу баш овим људима. Зато негативно оцењујем избор који је направљен у Шпанији. Углавном зато што је деструктиван по породицу и друштво. Закон ствара морал или облик морала, пошто обични људи обично верују да закон каже да је и морално дозвољено.
А ако ту заједницу оценимо као мање-више равноправан брак, имамо друштво које више не признаје специфичност или темељни карактер породице, односно право биц́е човека и жена чија је сврха да пружи континуитет – не само у биолошком смислу – човечанству.Зато избор који је направљен у Шпанији не доноси стварну корист овим људима: јер на тај начин уништавамо основне елементе правног поретка. .“
Ислам
„Ислам је пре свега вишеструк, не може се свести само на терористичке или умерене сфере. Постоје различита тумачења: сунити, шиити итд. Културолошки је велика разлика између Индонезије, Африке или Арапског полуострва, а можда и ислама. са европском специфичношћу се формира која прихвата елементе наше културе.У сваком случају, чврста вера муслимана у Бога је за нас позитиван изазов, свест да смо сви под Божијим судом, заједно са одређеним моралним наслеђем и поштовањем. јер неке норме које показују да су вери да би живели потребни заједнички изрази: нешто што смо донекле изгубили.
С критичне стране, потребно је разумети и културолошке слабости религије која је превише везана за књигу коју сматра буквално инспирисаном. , са свим опасностима које из тога произилазе. Религији којом влада теократија можемо понудити концепт верске слободе, односно неодвојивости државне власти од религије. Могли бисмо им показати да Бог, који човеку оставља више слободе, нуди нове простора човеку и његовом к културни развој“.
Извор: Данас
