Od Svetog Save do danas naš narod je povezivalo jedno pismo i jedan jezik i na njima je stvorena kultura koja je ogledalo nas Srba. Nažalost, poslednji vek počeo je polako da razara taj temelj srpske kulture i nacije”, kaže jedan od najuglednijih lingvista, prof. dr Miloš Kovačević.
Dugogodišnji univerzitetski profesor nedavno je ovenčan diplomom “Narodni učitelj”, koju dodeljuje Fakultet pedagoških nauka u Jagodini za poseban doprinos razvoju obrazovanja i afirmaciju fakulteta.
Decenijama posvećen otklanjanju svih nedoumica vezanih za nacionalni jezik, kao jedno od ključnih identitetskih pitanja srpskog naroda, sebe odavno smatra narodnim učiteljem – “učiteljem svih Srba”.
Ćirilica – identitetsko pitanje
Kovačević ističe u razgovoru za Sputnjik da čovek koji se bavi prosvetom i predaje srpski jezik, u prvom redu, treba da bude neko ko povezuje sve Srbe, pa je tako radio u Banjaluci, Istočnom Sarajevu, Nikšiću, Nišu, Kosovskoj Mitrovici, Somboru, Beogradu, predavao je u Nemačkoj, Engleskoj.
“Morate narodu reći šta on jeste i šta treba da bude i to je najbitnije u našem poslu, jer ako išta povezuje ovaj narod, to je kultura. A šta je kultura jednog naroda? To je kultura pisana istim jezikom i nacionalnim pismom. Kada pogledate šta povezuje nas u ovih osam vekova, to su ćirilica i srpski jezik”, naglašava Kovačević.
Bespoštedni borac za srpski jezik i poštovanje lingvističkih zakonitosti često je bio na meti napada, jer su se pitanja jezika u poslednjoj deceniji 20. veka prožela sa aktuelnim političkim dešavanjima, pa se jedno nije moglo odvojiti od drugog.
“Moj kolega, pokojni Predrag Piper je jednom prilikom rekao da je najveći problem ćirilice u tome što je ona identitetsko pitanje. Pokazuje se danas da vi morate da eksplicitirate opšte poznate naučne činjenice. Možemo da se prisetimo Jovana Dučića koji kaže da su Srbi imali veliki problem sa onima sa kojima su pravili države samo po tome što su mislili da su činjenice koje pokazuju šta su Srbi i šta su doprineli ne samo svojoj nego i evropskoj kulturi, a posebno južnoslovenskoj kulturi, toliko samoočigledne da ih ne treba dokazivati”, ističe sagovornik Sputnjika.
Kada izgubimo ćirilicu
Kovačević upozorava da “Srba verovatno neće biti onoga trenutka kada počnu da se urušavaju njihovi nacionalni kriterijumi, a prvi je već sada vrlo urušen – ćirilica”:
“Kada izgubimo ćirilicu, doći ćemo u situaciju da će se naša deca ponašati prema vlastitom nacionalnom pismu kao što se mi ponašamo danas kada odemo u crkvu. Zna li iko od Srba pročitati šta piše na ikonama u crkvi? Stara ćirilica gotovo je nečitljiva za najveći deo Srba. Kako se gubi ćirilica pod pritiskom latinice, ona će postati nečitljiva za sve Srbe. Moraćemo vlastitu kulturu da prevodimo na drugo pismo, razumljivo budućim generacijama, kojima možda neće biti toliko stalo do srpskog identiteta, koliko do evropskog, a u evropskom identitetu možete nastupiti samo onda kada imate vlastiti identitet. To nikako ne treba izgubiti iz vida”.
Kada je svojevremeno ustao protiv osnivanja lektorata za hrvatski jezik i objašnjavao da jezik ne može biti bosanski nego bošnjački, Kovačević je proglašavan nacionalistom koji gura srpske interese iznad naučnih.
“Ja sam ponosan što me smatraju nacionalistom, jer u rečniku – nacionalista je onaj koji voli vlastiti narod, odnosno koji pripada vlastitom narodu. Veliki je problem što je termin nacionalizam pomešan sa terminom šovinizam, a ja nikada nisam bio šovinista. Vi danas morate da branite interese naroda pred najezdom antisrpskih stavova, posebno u filologiji koja je tu jako osetljiva”, smatra profesor.
U globalizaciji, primećuje priznati lingvista, nije bitno šta ćete napisati na srpskom, engleskom ili ruskom, nego da budete u vlasti globalnog kapitala.
“U takvoj vlasti mali narodi mogu opstati jedino ukoliko drže do sebe. Mogu imati vlastitu državu i vlastito mišljenje o sebi i sa svojim stavovima učestvovati u globalnoj kulturnoj politici samo po onome što jesu, a mi smo Srbi, po tome što govorimo srpskim jezikom i pišemo ćirilicom”, naglašava Kovačević.
Šta znači priznati hrvatski jezik
Najveći problem Srba je, smatra, što su se našli u situaciji u kojoj se nije našao nijedan drugi narod u svetu:
“Kada su se u doba romantizma stvarali narodi i nacije, od 59 nacija u Evropi 56 je stvoreno na osnovu jezika. Religija u to doba nije bila nikakav identitetski kriterijum i sam Njegoš je pisao da srpski jezik Srbe čini narodom, a da religija u tome nimalo ne učestvuje. Danas svi hoće da na početku 21. veka vrate romantičarske ideje 19. veka tako onda imate situaciju da je 90 posto Bošnjaka starije od svog jezika. Oni su 1993. proglasili bosanski, a ne bošnjački jezik (po zemlji a ne po jeziku) što je način da se stvori bosanska nacija”.
Izvor: Sputnjik
