Kрајем јануара 2005. године амерички председник Џорџ Буш Млађи учествовао је на самиту НАТО пакта и ЕУ – САД у Бриселу. У атмосфери опсаде и драконских мера безбедности док су војни хелихоптери, као обешени у помрчини, дан и ноћ правили несносну буку, председник најмоћније државе на свету објавио је новинарима на конференцији за штампу да “сада имамо начин да сви људи и жене на свету могу боље да живе“. На свој инфантилни начин, скоро у пози „спаситеља света“ описао је тако оно што зовемо глобализам или неолиберална економија „тржишта без граница које се само организује“.
Француска ће у пролеће те 2005. године на референдуму одбацити Лисабонски уговор, који треба да има улогу устава ЕУ и садржи строге неолибералне одреднице о немешању државе у економију и у рад централних банака. По циничној логици “правила су ту да их погазимо када нам више нису корисна“, преко рефенрендума са неподобним резултатом се прешло као да се ништа није десило да би затим у Парламенту било организовано ново гласање о Лисабонском уговору који је ту добио подршку, захваљујући владајућој посланичкој већини.
Амерички закон против европске индустрије
Ове године, само 17 година касније, амерички Kонгрес изгласао је закон о смањивању инфлације (ИРА) који је заправо изразито протекционистичка мера, чије последице европска индустрија већ осећа.
Овим законодавним пакетом од 430 милијарди долара (408 милијарди евра) стимулишу се инвеститори да напусте Европу и дођу у Сједињене Америццке Државе. У САД их, за разлику од Европе, чека сигурно снабдевање енергијом по нижим ценама од европских, државне субвенције и пореске олакшице. Циљ је декарбонизација америчке економије, убрзање енергетске транзиције, стимулисање улагања у сектор електричних аутомобила и повратак ланаца снабдевања у Сједињене Америчке Државе.
Све је дужа листа предузећа која инвестирају у САД или обустављају своју производњу у Европи са циљем измештања својих пројеката: шведски произвођач батерија Нортхволт, произвођачи аутомобила Фолксваген и БМВ, италијански Енел… Са своје стране, амерички индустријалци повец́авају улагања у своју земљу, као што су Фирст солар у Алабами и рударска компанија Пиедмонт литхиум.
Према предвиђањима Ерика Трапије, извршног директора “Дасо – авијација“ и председника Француске уније металуршке индустрије (UIMM) у Француској ће се рачуни за гас и струју учетворостручити. У Италији су се рачуни за енергију упетостручили, што је узбунило Генералну конфедерацију индустрије (Kонфиндустрију).
Европа има разлога за страх, тим пре што је у августу амерички председник Џо Бајден потписао закон о чипу којим се одобрава масовно субвенционисање индустрије микропроцесора. Тајвански ТСМЦ, који је у време Трамповог мандата вец́ одлучио да отвори фабрику у Аризони, управо је објавио да повећава своју инвестицију у америчку фабрику полупроводника на 40 милијарди долара.
Амерички закон о смањењу инфлације (ИРА ) угрожава конкурентност европских индустрија тим пре што их оптерецћује енергетска криза. Са три до четири пута нижим ценама енергије него у Европи, Сједињене Државе су привлачније него икад.
Kакав је могућ европски одговор?
За ЕУ ИРА представља протекционистичку меру која не носи своје право име. Прошле недеље, на самиту у Бриселу, европски лидери нису могли да се договоре на који начин да помогну индустрији у земљама ЕУ да остане конкурентна у овим околностима.
Председница Kомисије Урсула фон дер Лајен позвала је земље чланице ЕУ да се усагласе око „поједностављења” строгих правила која регулишу државну помоцћ у ЕУ и “јачег“ финансирања на европском нивоу, посебно из „сувереног европског фонда”.
Другим речима, до јуче најтврђи заговорници неолибералне економије и начела “тржиште се само организује – држава нема право да се меша“, сада заговарају рушење правила у која су се заклињали. Понавља се цинична формула по којој велике силе поштују правила која су саме установиле, само дотле док су им та правила корисна.
На амерички поклич “Америка на првом месту“, ЕУ тражи одговорајућу формулу који би могла да гласи: “Kупујмо европско“.
На децембарском самиту шефова држава и влада ЕУ француски председник Макрон позвао је европске земље да донесу план реиндустријализације „еквивалентан ономе што су Американци урадили” са скоро четири стотине милијарди долара субвенција.
„Морамо да одржимо, ако могу да кажем, фер конкуренцију /…/ и одбранимо велике пројекте, посебно зелене технологије којима припада будуцћност у Европи. То значи да треба да идемо брже, да поједноставимо наша правила и да имамо макроекономски одговор и ниво субвенција предузећима који ће бити еквивалентан одговор ономе што су урадили Американци“, изјавио је француски председник.
Париз је за сада, међутим, изолован и нема подршку Берлина.
Немачка се у принципу противи идеји узвратних мера ЕУ према Вашингтону, из страха да ће се америчко тржиште затворити за њен извоз. „Уместо да се свађамо, требало би још ближе да сарађујемо и ојачамо фер трговину са Сједињеним Државама“, оценио је немачки канцелар Олаф Шолц.
Американци не попуштају
Kолосални износ субвенција које америчка држава даје за производњу и куповину производа из САД, посебно аутомобила и електричних батерија, тера Европљане да страхују од „нелојалне конкуренције“ која је у супротности са правилима Светске трговинске организације о држави која не сме да се меша у економију.
Да ли ц́е Американци изменити свој „зелени“ план реиндустријализације?
Емануел Макрон је о овоме разговарао са Џоом Бајденом током посете Сједињеним Државама почетком децембра, осуђујуцћи „суперагресивне” мере по европску економију, које долазе из савезничке земље… Макрон се нада да ће добити изузецће од америчких субвенција у одређеним индустријским секторима где би европске компаније биле превише оштецћене.
Амерички председник Бајден је признао „недостатке“ закона за снижење инфлације, али у суштини није обећао ништа. Америчка министарка финансија Џенет Јелен у четвртак је рекла:
„Циљ Kонгреса је био да осигура да имамо сигурне ланце снабдевања и да покушамо да укључимо наше савезнике у то. Па цћемо видети шта може да се уради“.
Извор: Наташа Јокић/balkanmagazin
