Једнака права Србије и Косова, поштовање териториторијалног интегритета и неповредивост граница, признање државних симбола и посебан аранжман за српску заједницу на Косову, кључни су елементи предлога који је на столу у Приштини и Београду.
Могућност међусобног признања или чланство Косова у Уједињеним нацијама (УН), за шта се јавно залажу косовски политичари, не помињу се у документу у који је увид имао Радио Слободна Европа (РСЕ).
Реч је о првој верзији плана које су стране добиле крајем лета, а који је у јавности познат као француско-немачки предлог за дијалог.
Неколико извора у Бриселу и кључним европским престоницама је потврдило веродостојност текста у који РСЕ има увид.
Од краја лета када је предат странама, овај предлог служи као основа за разговоре у сусретима лидера у оквиру дијалога о нормализацији односа.
Иако је неколико верзија објављено у протеклом периоду у медијима, кључни актери у Бриселу, Београду или Приштини ни једном нису потврдили аутентичност текстова, иако су признали да нови такозвани француско-немачки план постоји.
На маргинама самита ЕУ-Западни Балкан, шеф европске дипломатије Жозеп Борељ је новинарима потврдио да су Косово и Србија добиле ажурирану верзију овог предлога.
Извори РСЕ су рекли да иако нова верзија садржи промене, оне нису суштинске те да кључни елементи из начелног плана остају исти.
(Фото: ПСЕ)
Познат као француско-немачки предлог, у бриселским кулоарима али и речнику жваничника овај документ носи назив: „Предлог Европске уније подржан од стране Француске, Немачке и Сједињених Америчких Држава (САД)“.
Предлог којим располажу стране има десет тачака и сматра се начелним договором страна, који отвара пут за наставак дијалога и након евентуалног постизања споразума, и новим договорима који би произишли из овог документа.
Стога се у једном параграфу плана каже да док садашњи основни споразум (у случају да буде постигнут, прим.ред.) представља важан корак нормализације, обе стране ће наставити са новим замахом процес дијалога који предводи ЕУ, а који би требало да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији њихових односа.
У тексту се наводи да се стране слажу овим договором, свесне да су неповредивост граница и територијални интегритет и суверенитет и заштита националних мањина основни услови за мир.
Такође се наводи да се споразум склапа „полазећи од историјских чињеница и не доводец́и у питање различите погледе страна на фундаментална питања, укључујући и статусна питања“.
Једнака права уз признање симбола
У тексту се каже да ће стране међусобно развијати добросуседске односе на основу једнаких права, а предвиђа се признање државних симбола.
„Обе стране ће међусобно признати своје одговарајуће документе и националне симболе укључујући пасоше, дипломе регистарске таблице и царинске печате“, стоји у предлогу.
Наводи се такође да ће се обе стране руководити циљевима и принципима постављеним у повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереној равноправности свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминација.
Спорове између себе, како се подвлачи у тексту, Косово и Србија ће решавати у складу са Повељом УН, искључиво мирним средствима и уздржавати се од претње или употребе силе.
Косово и Србија – независно на међународној сцени
У тексту предлога се предвиђа да обе стране полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу у међународној сфери или деловати у њено име.
Експлицитно се каже да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.
Овај елеменат представља корак даље у упоређењу са бриселским споразумом где се еветуална блокада односи једино на Европски пут, а не на међународне организације.
Посебан аранжман за српску заједницу и СПЦ на Косову
Један од чланова предлога предвиђа и евентуална решења за статус српске заједнице на Косову.
Не спомиње се експлицитно Заједница општина са српском већином на Косову која је кључни камен спотицања како међу странама тако и између Приштине и Брисела због одбијања косовских власти да почну са применом овог договора.
„Обе стране се обавезују да ће успоставити посебне аранжмане и гаранције у складу са релевантним инструментима Савета Европе и ослањајући се на постојећа европска искуства како би обезбедили одговарајући ниво самоуправљања за српску заједницу на Косову и способност за пружање услуга у одређеним областима, укључујући могућност финансијске подршке Србије и директан канал комуникације српске заједнице са Владом Косова“, каже се у предлогу ЕУ који је подржан од стране Француске, Немачке и САД.
Такође се у такозваном француско-немацком предлогу предвиђа формализовање статуса Српске православне цркве (СПЦ) на Косову и пружање снажног нивоа заштите српском верском и културном наслеђу и верским објектима, у складу са постојећим европским моделима.
Продубљивање сарадње на свим нивоима
У предлогу се каже да ће стране продубити сарадњу у више области попут: економије, науке и технологије, транспорта и повезаности, односа у правосуђу и спровођењу закона, поште и телекомуникација, здравствене културе, религије и спорта, као и у заштити животне средине.
Посебно се наводи потреба сарадње по питању несталих, права расељених лица, као и друге сличне области. Та питања би требало решавати кроз закључивање конкретних споразума.
Предвиђа се да детаљи буду договорени у додатним споразумима који ће бити бити олакшани дијалогом предвођеним ЕУ.
Такође се спомиње да обе стране узимају у обзир посвец́еност ЕУ и других донатора успостављању посебног пакета финансијске подршке за инвестиције за заједничке пројекте страна у економском развоју, повезивању, зеленој транзицији и другим кључним областима.
Сталне дипломатске мисије у седиштима респективних влада
Предлогом се предвиђа размена сталних мисија, које ће бити основане у седишту српске односно косовске владе. Такође се предвиђа да се практична питања у вези са успостављањем мисија бити обрађена посебно.
Тренутно Србија и Косово имају своје официре за везу у складу са договором које су стране постигле у мају 2013.
Канцеларије за везу су према том споразуму лоциране у просторијама канцеларије односно делегације ЕУ у обе земље.
Договор о свим претходним споразумима
Последњи члан овог плана се односи на примену договорених елемената како у овом предлогу тако и Бриселском договору.
Наводи се да ће стране успоставити заједнички комитет, којим ће председавати ЕУ, за праћење спровођења овог споразума. Такође се подвлачи да обе стране потврђују своју обавезу да спроведу све претходне споразуме о дијалогу.
Извор: Радио Слободна Европа
