Juče je preminuo srpski pjesnik, esejista i kritičar Rajko Petrov Nogo u 78. godini. Ostaće upamćen kao autor brojnih knjiga za odrasle i djecu, kritika, eseja. Ovdje donosimo nekoliko pjesama iz njegovog posljednjeg rukopisa „Sa postelje bolanog Dojčina”
NISAM ODOLEO
Smrt je osetljiva na red i čistoću
Zato me kupaju nokte podrezuju
I brkove krešu A da umrem hoću
Na krst mi već ime urezuju
Ceo život za ovo se spremam
Na dalek put draga me oprema
Tamno odelo prsluk sa šarama
Mekane cipele kravata marama
Još samo da mi kosu podšišaju
Sve će to u grobu još kratko da raste
Duša nije sama čujem cvrkut laste
Duša je u nosu u grlu već grca
Praštajte vi što ste okupali mrca
I da znate mili da sam vas voleo
Ali da smrti nisam odoleo
PRSTEN SMRTI
U bolnici na Karaburmi
Dok se od smrti nadam burmi
Prozor je ram gledam jasiku
Rakićevu trepetnu sliku
Treperi samo o jasiko
Taj tamni nagon što te kreće
Razumeo još nije niko
Razumet ga niko neće
Sve živo strah će da razori
Kraj je svemu u smrtnom nizu
A mene kraj će da ozari
Smrt je napokon sasvim blizu
BOLANI DOJČIN SE KAJE
Razbole se Bolani Dojčine
Na Voždovcu brdu Voždovome
U duši mu pokajanje sine
Muku svoju nema reći kome
Desna ruka Petra Nalbantina
U jagluku oči Arapina
Kako s time na istinu Bogu
Samo pesme to podneti mogu
Tamo bude ono što ne biva
Ode glava kao da je živa
Da se spoji sa svojijem telom
Dojčin u smrt sa istinom celom
Rasuše se utegnute kosti
U podvigu punom svireposti
Da bi kosti bile samo kosti
Sačuvaj nas Bože I oprosti
I KAD ME NE BOLI
Zašto sam tužan i kad me ne boli
Zato što znam da će me boleti
Koji su voleli više me ne vole
Samo moja mila uz mene se svila
I ne da me smrti dok stoji na pramcu
A ako ostanem bez igde ikoga
Kolenopreklono ja ću molit Boga
Da odškrine dveri sirotome samcu
Jedna stara rana iz detinjstva rana
Iz mojih pesama nekima već znana
Uporno pulsira ne da da se sredim
Kud god se okrenem uvek je povredim
Izvor: maticasrpska.org.rs/letopis
