У октобру је инфлација још једном пробила очекивани максимум и стигла до 15 одсто у Србији, а у неким европским земљама је већ увелико прешла психолошку границу од 20 одсто.
У Европској унији индекс потрошачких цена достигао је 10,6 одсто, а у еврозони 10,7 одсто што је највише у последњих 40 година.
И изгледа да не посустаје упркос почетним најавама централних банака да је то само пролазна појава и да ће се убрзо вратити у нормалу.
Народна банка Србије је у последњем извештају о инфлацији оценила да ће раст цена остати висок и у последњем тромесечју ове и почетком наредне године, а да ће до пада инфлације доћи тек у другој половини наредне године.
У Европској унији највиша инфлација забележена је у Балтичким земљама. У Естонији је инфлација у октобру достигла 22,5 одсто, Литванији 22,1 одсто, а у Летонији 21,7 одсто.
Друштву земаља са растом потрошачких цена већем од 20 одсто придружила се и Мађарска са 21,9 одсто.
Ипак расту европске инфлације највише су допринеле највеће економије Немачка и Италија.
Немачка је забележила инфлацију у октобру 11,6 одсто, а Италија 12,6 одсто.
У нашем региону највећи ценовни удар погодио је С. Македонију. Инфлација је у октобру у овој земљи достигла 19,8 одсто. У БиХ је индекс потрошачких цена којим се мери инфлација у октобру стигао до 17,4 одсто, у Црној Гори 16,8 одсто.
Најмању инфлацију у региону и међу најмањим у Европи има Албанија, свега 8,3 одсто.
Док је у ЕУ главни мотор инфлације енергија која је оскупела за 41,5 одсто на годишњем нивоу, у балканским земљама главни допринос дала је храна.
У ЕУ у октобру су храна, алкохол и дуван поскупели на годишњем нивоу 13,1 одсто.
Свежа непрерађена храна поскупела је за 15,5 одсто, а процесирана храна, алкохол и дуван 12,4 одсто.
С друге стране, скоро да нема балканске земље где храна није поскупела за више од 20, а понегде и 30 одсто у односу на октобар прошле године.
У Србији је храна поскупела 22,9 одсто међугодишње, а судећи према оцени Народне банке цене поврћа ће наставити да расту. Додуше, раст цена прерађене хране требало би да успори због високе основице цена меса од прошле зиме.
Трошкови становања, струје, гаса и воде у Србији повећани су у односу на прошли октобар за 17,9 одсто, чему су највише допринели поскупљење струје и гаса у августу и септембру.
Већ имамо најаве да ће и једно и друго поскупети додатно од јануара за десетак одсто.
Делује да је најдраматичнија ситуација у Северној Македонији где је годишњи раст цена хране достигао 31,2 одсто у октобру. Цтановање и комуналије су скупље 19,8 одсто.
Храна у БиХ је поскупела 25,9 одсто, а комуналије 22,9 одсто. У Црној Гори је ситуација слична са скупљом храном за 22,9 одсто, док су струја, гас и становање скупље за 17,9 одсто.
Албанија је једна од земаља која уопште није подизала цене електричне енергије од почетка кризе, па је раст трошкова становања, гаса и струје свега 3,6 одсто на годишњем нивоу. И храна је у овој земљи поскупела испод просека, 14,6 одсто, па је укупна инфлација 8,3 одсто.
Извор: Данас
