Posle preležanog kovida u mozgu pacijenata mogu da se jave „značajne abnormalnosti“, koje ostaju prisutne i do šest meseci nakon oporavka, ističe se u novoj studiji.
Koristeći specijalnu vrstu skeniranja magnetnom rezonancom (MRI) na malom broju pacijenata, naučnici su otkrili razlike u mozgu pacijenata koji su preležali kovid 19 – posebno u prednjem režnju i moždanom stablu – u poređenju sa članovima kontrolne grupe koji nisu bili zaraženi.
Regioni koji su pogođeni u mozgu mogu da utiču na umor, nesanicicu, aknsioznost i druge kognitivne probleme koji su tipični simtomi dugog kovida.
Za studiju, koja će biti predstavljena sledecće nedelje na godišnjem sastanku Radiološkog društva Severne Amerike, istraživači su analizirali efekte koje kovid 19 ima na mozak.
Magnetna osetljivost pokazuje kako se određeni materijali – kao što su krv, gvožđe ili kalcijum – magnetizuju u magnetnom polju, što omogućava otkrivanje i praćenje neuroloških stanja uključujući mikrokrvarenje, vaskularne malformacije, tumore mozga i moždani udar.
Prethodne studije nisu se fokusirale na to kako bi se magnetna osetljivost promeniti nakon infekcije koronavirusom, rekla je koautorka studije Sapna Mišra, doktorantkinja na Indijskom institutu za tehnologiju u Delhiju.
„Naša studija naglašava ovaj novi aspekt neuroloških efekata kovida 19 i izveštava o značajnim abnormalnostima kod bivših pacijenata“, rekla je ona u saopštenju.
Simptomi dugog kovida
Istraživači su analizirali rezultate MRI 46 pacijenata koji su se oporavili od kovida i 30 zdravih kontrolnih pacijenata. Snimanje je urađeno u roku od šest meseci od oporavka, a među pacijentima sa kovidom, najčešće prijavljeni simptomi su bili umor, problemi sa spavanjem, nedostatak pažnje i problemi sa pamćenjem – sve su to potencijalni simptomi dugog kovida. Rezultati su pokazali da pacijenti sa kovidom imaju „značajno veće vrednosti osetljivosti“ na frontalnom režnju i moždanom stablu. Istraživači su takođe uočili značajne razlike u desnom regionu moždanog stabla, regionu povezanom sa mnogim ključnim telesnim funkcijama kao što su regulacija hormona i cirkadijalni ritam. „Ova studija ukazuje na ozbiljne dugoročne komplikacije koje može da izazove koronavirus, čak i mesecima nakon oporavka od infekcije“, ističe Mišra.
Istraživači nastavljaju dugoročnu studiju kako bi otkrili da li Će ove abnormalnosti potrajati tokom dužeg vremenskog perioda.
Dugoročni efekti koji se pojavljuju
Procenjuje se da milioni Evropljana trenutno pate od dugog kovida, a različite studije su počele da otkrivaju potencijalne dugoročne posledice. Neurološki simptomi povezani sa dugig kovidom uključuju poteškoĆe u razmišljanju ili koncentraciji, glavobolju, probleme sa spavanjem, vrtoglavicu, oseĆaj ukočenosti, promenu mirisa ili ukusa i depresiju ili anksioznost.
Prethodne studije su otkrile da kovid 19 može da izazove smanjenje mozga, smanjujući sivu materiju u regionima koji kontrolišu emocije i pamćenje.
Studija Univerziteta Oksford takođe je otkrila da može oštetiti područja koja kontrolišu čulo mirisa. Istraživači koji stoje iza te studije rekli su da se efekti mogu videti kod ljudi koji nisu bili hospitalizovani i da je potrebna dugoročna istraga da bi se videlo da li se uticaji mogu izlečiti. Druge studije su potvrdile potencijalni uticaj na kognitivne funkcije usled infekcije kovida.
Izvor: euronews.rs
