Понедељак, 4 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултура

Пет разлога зашто је Мартин Скорсезе легенда

Журнал
Published: 17. новембар, 2022.
Share
Мартин Скорцезе, (Фото: The new york times)
SHARE
Мартин Скорцезе, (Фото: The new york times)

Мартин Скорсезе је један од најпознатијих и најбољих филмских редитеља на свету. Поводом Скорсезеовог 80. рођендана подсећамо на његову каријеру и наводимо пет разлога због којих је он легенда филма. Да да се неко сматра легендом међу редитељима не пада с неба. И Мартин Скорсезе морао је да заради своје место на врху. То је учинио са сјајним филмовима пуним иконографских сцена које су се урезале у памћење биоскопској публици. Американац Мартин Скорсезе већ дуго и заслужено држи то своје место међу филмским редитељима, а данас 17. новембра 2022. слави 80. рођендан. И неуморно наставља да ради. DW наводи пет разлога зашто је Скорсезе један од великана у историји филма.

1. Мартин Скорсезе има шта да исприча

За разлику од неких других виртуоза тзв. „нове америчке кинематографије“, који умеју да на екран донесу узбудљиве и забавне, понекад занимљиве, а често спектакуларне филмове, Скорсезе показује да му је искрено стало до својих прича. То има много везе с његовим пореклом, његовом дубоком укорењеношћу у њујоршком миљеу, под италијанским, али и религиозним утицајем. А ту је читава палета његових различитих интересовања. Поред сталног будног погледа на савремено америчко друштво и његове друштвене ломове, с посебним фокусом на криминал и насиље, редитељ има и неколико „хобија“ којима се посвећује. Тај рођени Њујорчанин (1942), одувек је био заинтересован за филмску и музичку историју. Скорсезе се у филмовима доследно бави својим темама: криминалом у Америци кроз своје мафијашке епове, потрагом за смислом живота у својим религиозним филмовима, али и музиком и филмом у својим документарцима. Редитељ има дубоку потребу да своје приче подели са гледаоцем.

2. Мартин Скорсезе разуме своја дела

Причати занимљиве приче у биоскопу је једна ствар, али много тога зависи од начина на који се све имплементира на филму. Скорсезе је прави маестро и прави професионалац. Могло би се чак рец́и да је даровит занатлија. То како он користи кинематографске могућности готово је увек задивљујуће и убедљиво. Сцене насиља у његовим бруталним мафијашким филмовима одузимају дах, публика ужива у његовим музичким филмовима, његове комедије измамљују осмехе, а његови религиозно оријентисани филмови терају на размишљање.

И, што је веома важно, Скорсезе уметницима који снимају са њима даје велику слободу. Он зна како треба с холивудским звездама. Неке улоге Роберта де Нира или касније Леонарда ди Каприја постале су легендарне. Током много година одржавао је плодно уметничко партнерство са сниматељима као што је и Немац Михаел Балхаус.

Исто тако је било и са филмским композиторима или монтажерима. Скорсезе прихвата да не може све одмах, сада и ођедном, и зато су многи његови филмови зрели и савршени.

3. Мартин Скорсезе има различита интересовања

Мартин Скорсезе се не може стрпати само у једну фиоку. Након што је на почетку своје каријере филмовима као што су „Улице зла“ и „Таксиста“ скренуо пажњу представљајући се као хроничар насилног америчког друштва, редитељ је публику изненадио музичким филмом „Њујорк, Њујорк“. Затим се представио и делима која имају додир са комедијом као што су „Краљ комедије“ и „У ситне сате“. Онда је 1988. запрепастио гледаоце библијском драмом „Последње Христово искушење“, а затим 2016. и филмом „Тишина“. На крају треба рећи: Скорсезе је чак желео да постане свештеник.

Поред својих, за сада 27 играних филмова, Скорсезе је више пута снимао и документарне филмове. Издвајају се они посвећени његовој страсти – музици. Вец́ 1978. снимио је документарац о опроштајном концерту канадске групе „Тхе Банд“, након чега су уследили филмови о Бобу Дилану, Ролингстонсима и Џорџу Харисону. Итало-американац суверено влада и уметношћу документарног филма.

4. Мартин Скорсезе познаје историју филма

Кажу да је добро ако редитељ познаје историју филма. Међутим, неки аутори који много знају о традицији и филмској уметности, о историји филма и великим редитељима, често се у својим филмовима изгубе – кроз превише алузија и указивања на прошлост. Скорсезе није такав. Он је свестан онога што је било пре њега, познаје и америчку, али и европску и азијску кинематографију, али то своје знање у својим играним филмовима он не демонстрира. Скорсезе једноставно негује свој сопствени стил.

Своје огромно знање о историји филма он показује на други начин. Његова два свеобухватна документарна филма о америчкој кинематографији, „Путовање кроз амерички филм“ (1995), и италијанској кинематографији, „Моје италијанско путовање“ (1999), изванредни су примери како човек може да приступи својој љубави према филму: са детаљним знањем и емоцијама, с посвећеношћу и интелигентном анализом.

5. Мартин Скорсезе је вредан

У годинама када други редитељи одлазе у пензију, Скорсезе неуморно наставља да ради. Та његова марљивост се веома рано показала. Скорсезе опсесивно ради на сваком свом појединачном пројекту: 27 играних филмова, од којих су неки веома сложени, није баш лош резултат. Ту је и девет документарних филмова, као и телевизијске продукције, кратки филмови и развој ТВ-серија

Томе би требало додати и његову неуморну посвећеност избледелом благу историје филма. Пошто је рано препознао да аналогном филмском материјалу прети пропадање, основао је разне институције за спасавање старих биоскопских филмова од уништења. Посебно је био посвећен филму у боји. Године 1980, заједно са другим редитељима, основао је „Филмску фондацију“, а 2007. „Фондацију светског филма“, две институције које се баве рестаурацији и поновном откривању филмских класика.

Мартин Скорсезе припрема и свој нови филм. Са старим партнерима, Робертом де Ниром и Леонардом Дикаприом, редитељ снима филм „Убице цветног месеца“ (Киллерс оф тхе флоњерс моон). Премијера тог вестерна заказана је за 2023. годину у Кану.

Извор: DW

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Скочила продаја телевизора пред Мундијал, траже се највећи екрани
Next Article Ксенија Перовић из Црне Горе првак свијета у такмичењу из кинеског језика

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Поглед искоса: Најбоље изложбе у 2024.

Пише: Дејан Ђорић Протекла година је као ретко која обиловала капиталним ликовним дешавањима. Међу најважнијим…

By Журнал

Елис Бекташ: Стихија, импровизација и садака као судбина

Пише: Елис Бекташ Протекло љето са својим екстремним врућинама у неуобичајено дугом трајању, релативно учестали…

By Журнал

Новац је у питању, глупаци!

Сједињене Америчке Државе су се дуго залагале за демократију; међутим, основна стварност открива ружну недемократску…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоМозаикНасловна 2ПолитикаСТАВ

Владика Иларион поручио Вучићу: Не идеш на Литургију, а причаш о Kосову. Не знаш шта је Метохија, шта је Света земља

By Журнал
ДруштвоКултураПолитика

Како су Тито и Енвер Хоџа започели хладни рат Истока и Запада – немачке мине поставили су југословенски бродови

By Журнал
ДруштвоНасловна 3

Душко Вујошевић за НИН: Власт неће мирно препустити Београд

By Журнал
КултураНасловна 1

Његош – критичар тоталитаризма и једноумља!

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?